Mnogi ljudi tek u odraslom dobu shvate koliko iskustva iz detinjstva mogu da utiču na emocije, odnose i svakodnevni život. Stručnjaci ističu da brojne emocionalne rane nastale u najranijem periodu života ostavljaju posledice koje mogu trajati decenijama.

Psihoterapeuti upozoravaju da se tokom terapije veoma često obrađuju upravo traume iz detinjstva, koje kasnije mogu izazvati anksioznost, probleme sa samopouzdanjem, teškoće u vezama i osećaj nezadovoljstva.

1. Odrastanje uz roditelje koji zanemaruju dete

Psiholozi navode da emocionalno i fizičko zanemarivanje u detinjstvu ostavlja duboke posledice na mentalno zdravlje. Nekada se smatralo da deca treba da budu „mirna i neprimetna“, pa su pokazivanje emocija, plač ili glasno izražavanje osećanja često bili kažnjavani ili ignorisani.

Najveći problem nastaje kada dete ne dobija ljubav, pažnju i podršku od roditelja. Takva deca kasnije često razvijaju:

·         osećaj manje vrednosti

·         nesigurnost

·         strah od odbacivanja

·         problem sa poverenjem u druge ljude

Psiholog Suzan Pazak objašnjava da proces isceljenja počinje onda kada osoba prihvati prošlost i oslobodi se nagomilane ljutnje i razočaranja.

2. Deca koja prerano preuzmu ulogu odraslih

Psiholog Patriša O’Gorman upozorava da mnoga deca odrastaju pod velikim pritiskom jer prerano preuzimaju odgovornost odraslih članova porodice.

To ne podrazumeva obične kućne obaveze, već ozbiljne situacije u kojima dete mora da brine o roditeljima, mlađoj braći i sestrama ili porodičnim problemima.

Takva iskustva mogu ostaviti trajne posledice:

·         hronični stres

·         anksioznost

·         emotivnu iscrpljenost

·         potrebu da stalno „spasavaju“ druge ljude

Stručnjaci ističu da ovakve osobe kasnije često biraju partnere kojima je potrebna pomoć ili emocionalna podrška, što ih vodi u nezdrave odnose.

3. Roditelji koji stalno kritikuju dete

Jedna od najčešćih trauma iz detinjstva jeste odrastanje uz roditelje koji stalno šalju poruku da dete „nije dovoljno dobro“.

To mogu biti:

·         stalne kritike

·         omalovažavanje

·         kontrolisanje svakog poteza

·         preterano mešanje u detetove odluke

Rečenice poput:

·         „Od toga nema ništa“

·         „Nisi dovoljno sposoban“

·         „Ja ću to bolje“

mogu ozbiljno narušiti samopouzdanje deteta.

Psiholozi upozoravaju da deca kojoj nije dozvoljeno da greše i samostalno rešavaju probleme kasnije imaju poteškoće sa donošenjem odluka, samostalnošću i osećajem lične vrednosti.

Posledice trauma često se osećaju i u odraslom dobu

Stručnjaci ističu da nerešene emocionalne rane iz detinjstva mogu uticati na:

·         partnerske odnose

·         mentalno zdravlje

·         samopouzdanje

·         način komunikacije

·         osećaj sreće i zadovoljstva

Zbog toga mnogi odrasli tek kroz psihoterapiju uspevaju da prepoznaju obrasce ponašanja koje nose još iz detinjstva.

Video:

embed