U narodnim verovanjima, noć uoči Velikog četvrtka imala je posebno mesto među devojkama koje su želele da saznaju šta ih čeka u ljubavi.

Verovalo se da tada mogu u snu videti svog budućeg muža, ali samo ako urade mali ritual. Pod jastuk su stavljale ogledalo, češalj i peškir – simbole bliskosti i zajedničkog života. Pre nego što zaspu, tiho bi izgovorile želju i čekale da im san otkrije odgovor.

Osim snova, obraćala se pažnja i na znakove iz prirode. Devojke su sejale bosiljak i ujutru posmatrale tragove oko njega – verovalo se da oni nagoveštavaju gde ih čeka brak. Negde se treslo i drvo zove, a prvo ime koje se čuje smatralo se sudbinskim.

Ovi običaji nisu opstali zato što su svi verovali da su tačni, već zato što su davali nadu i osećaj da budućnost nije potpuno neizvesna.