U našem društvu bake i deke gotovo se uvek prikazuju kao tople figure koje bezuslovno vole svoje unuke, zatrpavaju ih hranom i sitnicama i uvek žele da budu srećni i zbrinuti. Međutim, jedna rasprava na Redditu pokazala je da priča nije uvek tako idilična.
Korisnik je u objavi upitao da li je neko doživeo suprotnu stranu – hladne, grube ili čak zlobne bake i deke koji su svojim ponašanjem ostavljali traume. Dodao je da nije očekivao ozbiljnije odgovore, već poneku anegdotu, ali komentari koji su usledili potpuno su ga šokirali.
Umesto retkih neprijatnih iskustava, nizali su se potresni primeri emotivne hladnoće, grubosti i otvorene diskriminacije unutar porodice – ispovesti koje su mnoge ostavile bez teksta.
“Unuci su samo od sina”
Jedna korisnica opisala je baku koju porodica, umesto toplim nadimkom, oslovljava isključivo imenom:
“Baba s majčine strane. Zlica extraordinaire. ‘Unuci su samo od sina’ – izjava (hint, žena ima samo žensku decu). Postane prababa: ‘Ne volim da budem ni baba, a kamoli prababa’ i tako. Živa i zdrava dobrano u 80-im, tare sve redom i svi znamo da neće otići bez sekire.”
Druga priča donosi sećanje na potpuno uskraćenu toplinu, još od majčine trudnoće:
Razlika između unuka i unuka
Posebno su bolele priče onih koji su godinama gledali kako se prema njima postupa drugačije nego prema braći ili bratićima.
“Ja sam bila jedina unuka prvih 18 godina svog života, pravila je ogromnu razliku između unučadi samo zbog pola. Muškoj unučadi je davala bolju hranu nego meni. Oni bi jeli ribu, a ja pored njih prženice. Kad bih joj rekla da i ja želim ribu, rekla bi da nema. Mama je jednom kupila 100 evra kvalitetne hrane za mene, ona je sve dala bratićima, iako je znala da mi je ishrana bitna zbog zdravstvenog problema koji mi je tada bio otkriven. Nije volela moju mamu jer je bila starija od tate, pa se očigledno to prenelo i na mene.”
Unuka “tuđa večera”
Neki komentari opisali su i deke koji su prenosili obrasce nasilja na nove generacije.
“Moj deka je često mom tati govorio da mu je najveća greška što nas više nije tukao (kao što je on tukao njega i svoju ženu/moju baku). Baka je možda bila malo distancirana, ali nije joj zameriti kakav je život imala s njim, ipak je bila u redu.”
Posebno je zgrozila priča o baki koja je unuku nazivala tuđom i bezvrednom samo zato što je ćerkino dete i ne nosi porodično prezime:
“Od moje najbolje drugarice baka je prava zla babuškara. Pravi očiglednu razliku između muške i ženske unučadi. Najdeblji kraj izvukla je moja drugarica jer je ona žensko dete od ćerke, što znači da nema njihovo prezime i baba je ne može smisliti zbog toga. Naziva je ‘tuđom večerom’, kaže da ona ‘ionako nije bitna za produžetak njihove loze’. Baba ima još tri unuke (od sina) i prema njima se ponaša super – u detinjstvu ih je čuvala, kupovala poklone, davala novac itd. Kad ju je moja drugarica pitala kako to da su i one ženska deca, a ipak ih voli, odgovorila je: ‘One su ipak od sina, deo su naše loze. A uostalom, one imaju braću kojima će pripasti imovina, pa eto da im bar dam koji dinar.’ Kad sam to čula, zgrozila sam se.”
“Toj spodobi na sahranu ne bih otišao”
Na taj komentar nadovezao se drugi korisnik, posebno pogođen pričom:
“Zanima me da li je ta verovala u Boga, jel lizala oltare. Bez ikakvog preterivanja, toj spodobi na sahranu ne bih otišao. Da sam ćerka od te koze, odrekao bih je se dok kažeš keks. J**eš i stanje i imanje, s takvim monstrumima nema šta da se razgovara. A kakva je ta drugarica, verovatno dobra osoba, je l’ tako? I sad zamisli – prema nevinom detetu biti takav jazavac i sporkačun.”
Umesto bezazlene teme, rasprava je pokazala koliko su iskustva s bakama i dekama različita – od onih punih ljubavi do onih obeleženih hladnoćom, zlobom i nasiljem. Za mnoge je čitanje komentara bilo pravo otvaranje očiju, podsetnik da porodična uloga bake i deke nije uvek sinonim za toplinu, već ponekad i za trajnu ranu.
povezane vesti
