Naše bake su često govorile da se pri udaji ne uzima samo muž, već cela njegova porodica. U toj narodnoj mudrosti ima istine, jer dete zaista u svom genetskom „koktelu“ nosi delove i sa očeve i sa majčine strane. Ali koliko zapravo unuče nosi gena svoje bake i šta to znači u praksi?
Prema rečima ruskog genetičara, profesora Sergeja Kiseljova, dete nasleđuje oko 25% gena od bake. Ipak, to ne znači da će izgledati ili se ponašati baš kao ona. Genetika funkcioniše poput mešanja karata – u svakoj generaciji špil se ponovo deli i kombinuje, pa je ishod uvek jedinstven.
Baka s majčine i očeve strane – razlika postoji
Bake prenose različite gene unucima. Baka s majčine strane povezana je sa unucima i unukama podjednako, dok baka s očeve strane prenosi X hromozom samo na unuke. To znači da su devojčice bliže povezane genetski s bakama, dok kod unuka veza može biti slabija.
Dominantni i recesivni geni
Boja očiju, oblik kose ili građa tela zavise od toga da li su geni „dominantni“ ili „recesivni“. Na primer, ako je baka imala plave oči (recesivan znak), a deda smeđe (dominantno), veća je verovatnoća da će dete naslediti smeđe oči. Ali plava boja može „preskočiti“ jednu generaciju i pojaviti se ponovo kod unuka, iako su roditelji tamnooki.
Nasleđivanje bolesti
Pored fizičkih osobina, prenose se i određene bolesti. Neke genetske predispozicije, poput naslednog raka dojke, mogu se prenositi kroz generacije. Ako baka nosi gen, velika je šansa da će ga naslediti majka, a zatim i unuka. Kod muške dece taj gen se ne razvija u bolest, ali može biti prenet na sledeću generaciju – dakle, sa oca na ćerku.
Iako znamo da dete od bake nosi jednu četvrtinu gena, ne znači da će naslediti njen izgled, karakter ili bolesti u istoj meri. Genetika je složena i zavisi od mnogih faktora, a jedini precizan uvid daju detaljne genetske analize cele porodice. Ono što je sigurno – u svakoj generaciji baka ipak ostavlja svoj neizbrisiv trag.
