Srpska pravoslavna crkva 19. avgusta slavi Preobraženje Gospodnje, jedan od najvećih praznika u godini. U narodu se kaže da od tog dana priroda počinje da se menja – vrućine polako popuštaju, noći postaju hladnije, reka je sve hladnija, a lišće počinje da žuti i opada.
Prema predanju, na gori Tavor, Isus Hristos se pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunce, pokazujući svoju božansku prirodu. Upravo po tom događaju praznik je i dobio ime.
Narodna verovanja
U narodu postoji stara izreka: „Preobraženje je – preobražava se i gora i voda“. Smatralo se da je to poslednji dan za kupanje u rekama. Žene su verovale da će im se želja ispuniti ako na ruku vežu crveni ili beli konac i nose ga sve dok se sam ne pokida.
Kaže se da se na ovaj dan ne sme spavati preko dana – ko zadrema, biće pospan cele godine. Takođe, ne valja ni plakati, niti dangubiti, jer sve što se radi na Preobraženje prati čoveka do sledećeg praznika.
Šta se jede
Iako praznik uvek pada u vreme Gospojinskog posta, tog dana je dozvoljena riba. Obavezno se osveštava i jede grožđe, a tamo gde ga nema, koristi se drugo sezonsko voće.
Veselje i vreme
Mnogi gradovi i sela u Srbiji slave Preobraženje kao svoju slavu, pa se tada održavaju vašari, sabori i narodne veselice. U narodu se veruje i da vreme na ovaj dan nagoveštava kakva će biti jesen i zima. Ako sunce sija – predstoji duga i hladna zima.
