Kada je saznala dijagnozu svog sina, Adela Stanković je zatvorila vrata karijere, ali je otvorila vrata strpljenja, borbe i bezuslovne ljubavi. Danas njen devetogodišnji Jakša recituje pesme, a ona svoju borbu deli sa drugima, pomažući deci sa autizmom i njihovim roditeljima da poveruju da napredak postoji.

 

Sitne pobede i ogromna ljubav

„Ja sam Adela Stanković. Ja sam Jakšina mama,“ kaže Adela na početku razgovora za "Najženu". Tako jednostavno, a tako snažno počinje priča žene koja je svoj život iz temelja promenila onog trenutka kada je shvatila da njen sin Jakša svet doživljava drugačije.

 

Jakša danas ima devet godina i nalazi se u spektru autizma. Disperzivni poremećaj, kako zvuči u medicinskim izveštajima, za Adelinu porodicu znači život koji se ne meri satima, već strpljenjem, ritualima, sitnim pobedama i ogromnom ljubavlju. Jakša zahteva pažnju 24 sata dnevno, a ceo porodični ritam podređen je njegovim potrebama.

 

 

Majčinski instinkt koji ne greši

Adela je vrlo rano osetila da nešto nije u redu kod Kakše. Kao majka starije ćerke Iskre, znala je kako izgleda razvoj deteta. Jakša nije brbljao, bio je mlitav, drugačiji. Iako su je doktori mesecima uveravali da nema razloga za brigu, majčinski instinkt nije joj dao mira. Kada je dijagnoza konačno potvrđena, usledio je šok. Tri dana nije ustajala iz kreveta. Tuga, strah, bes i pitanje „Zašto baš ja?“, smenjivali su se dok nije shvatila da nema izbora osim da ustane i krene dalje.

 

Sestra je promenila sve

Jakšu je starija sestra Iskra naučila celu pesmu, jer je verovala da može da ga „natera“ da progovori. U tom trenutku porodica je shvatila da postoji put napred. Adela je ostavila posao i posvetila se sinu, terapijama, ritualima i svakodnevnim malim koracima. Danas Jakša čita, recituje, pamti sadržaj desetine knjiga i rado nastupa pred drugima. Drugari u školi u koju ide prihvataju ga bez zadrške, a on je u njoj srećan.

 

 

Ljubav kao jedini pravi cilj

„Moj cilj nije da Jakša zna sve, već da bude što samostalniji i srećan“, kaže Adela. Njena poruka svim majkama koje se tek suočavaju s dijagnozom deteta sa posebnim potrebama jeste da traženje pomoći nije sramota. Plakanje nije slabost. Svako dete ima talenat, samo mu treba dati vreme, razumevanje i ljubav.

„Naš život je težak“, priznaje Adela. „Ali smo srećni. Jakša nas je naučio šta je zaista važno. Nisu to kuće, kola ni putovanja. Najveće bogatstvo su porodica i ljubav,“ zaključuje Adela grleći svog Jakšu.

Ceo razgovor sa Adelom pogledajte u videu.

Video: