Domaćice za badnju večeru pripremaju posna jela, a na stolu su obavezni riba i pasulj. Sto se posle večere ne rasklanja, već sva jela treba da ostanu tu do Božića. Običaj je da se proba sve što se nalazi na stolu.

Neparan broj jela

Badnja večera je poslednji posni obrok pred Božić. Iako posna, prema našim običajima uvek je bogata. Glavno jelo je riba, a uz nju drugo glavno jelo je posni pasulj, najčešće prebranac. Večera se završava suvim voćem, kompotima i posnim pitama i kolačima. Smisao ove večere je da se okupe svi članovi porodice za trpezom. Priprema se neparan broj posnih jela, što ima veze sa kultom predaka. Jede su u miru i tišini, a ako je od članova porodice u svađi, na Badnji dan treba obavezno da se pomiri. Isto važi i za rođake šire familije i prijatelje.

Šta treba da bude na stolu?

Obavezan je badnjački kolač, odnosno česnica, koja se pravi bez kvasca. On se za vreme večeri lomi, nikako se ne seče. Na stolu, pored ribe i pasulja, treba da budu još i so, kiseli kupus, makarone s orasima, turšija, med, vino. Vodi se računa da broj jela bude neparan.

Česnica i riba simbolišu Isusa Hrista, so predstavlja silu božansku koja čuva delo božje, kao što so čuva ribu od propadanja, med simboliše zdravlje i večni život. Treba staviti sveću i sito ili tepsiju sa četiri krupne crvene jabuke, žitom, malo kukuruza i novca, suvim šljivama i orasima. To simboliše plodnu i zdravu narednu godinu.

Video: