On je simbol zajedništva, obnove, topline i duhovne povezanosti porodice, a veruje se da pravilno poštovanje običaja donosi sreću i blagostanje u kuću.

Za badnjak se najčešće bira mladi hrast ili cer, iako se u pojedinim krajevima koriste jela ili bor. Važno je da drvo bude lako za nošenje i zdravo, jer simbolizuje svetlost, toplinu i Božiji blagoslov. Sečenje badnjaka obavlja se na Badnji dan, pre izlaska sunca. Domaćin se okrene ka istoku, prekrsti se i uz pomen Boga, krsne slave i Božića, stablo seče sa tri snažna udarca. Ako se ne odvoji, badnjak se lomi ili uvija, a posebnu simboliku ima „brada“ drveta, koja predstavlja sreću i plodnost u narednoj godini.

Po običaju, badnjak se u kuću unosi tek na Badnje veče, nikako ranije. Postavlja se uspravno pored ulaznih vrata ili uz kuću, često uz slamu i pečenicu, kao simbol dolaska topline, svetlosti i obilja. Iako se danas badnjak često kupuje na pijaci ili u prodavnici, važno je da se ispoštuje vreme i način njegovog unošenja kako bi se očuvala tradicija.

Badnjak ima duboku simboliku u hrišćanstvu – podseća na drvo koje su pastiri doneli u pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist, ali i na drvo Časnog krsta, kao znak večnog života i spasenja. Zato unošenje badnjaka u dom nije samo običaj, već čin vere, poštovanja predaka i brige o porodičnom zajedništvu.