Čisti ponedeljak označava početak Velikog posta: Žene ništa ne kuvaju, a ovo treba uraditi za sreću i blagostanje

Prva sedmica Vaskršnjeg posta naziva se Čista nedelja, a Čisti ponedeljak označava početak Velikog posta koji traje sve do Vaskrsa. Naziva se Čista nedelja jer se smatra da se u ovoj sedmici duša čisti kroz molitve, dobre misli i dobre dela.

Ova sedmica se posti, najpre na vodi, a osim čišćenja tela, pravilo je da se posvetite stanju svog srca. Oproštaj, pokajanje za loša dela, suze i istinska vera u dobro, veruje se da pomažu da povratite unutrašnji mir.

Stari običaj je da na Čisti ponedeljak treba očistiti i raspremiti kuću od nereda kako bi u njoj vladali mir i radost. Verovalo se da će svaki posao koji se započne u Čistoj nedelji doneti uspeh, radost i blagostanje.

U kući ne bi trebalo da se "pali vatra", jer žene ništa ne kuvaju, jede se ranije pripremljena hrana.

Muškarci, običaj kaže, treba da se uzdržavaju od hrane i to do prvog mraka.

Dobro je da se danas očisti kuća, deca ošišaju, a odrasli i obriju. Za dobar napredak poslova, neka se započnu veliki poslovi. 

Žene na selu odlaze na njive i bacaju žito da bi usevi bili bez korova i kukolja. Ranije domaćice nisu prele niti dozvljavale da se jede kašikom kako ptice ne bi napadale prinose.

Nekada su se porodice tokom Čiste nedelje obavezno skupljale uveče za trpezom, a deca su pravila kokice. Postojalo je verovanje da prvu osobu koja ulazi u kuću na Čisti ponedeljak treba darovati.

Naredne nedelje tokom Velikog posta nazivaju se - Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja – poslednja Nedelja pravoslavlja.