Marija je samohrana majka tri ćerke koja se bori sa rakom: Lekari je otpisali, ali deca joj ne dozvoljavaju da odustane od života

Olja Jelić Vesti 01.06.2023 20:00 2

Marija Šaponjić je samohrana majka tri maloletne ćerke koja vodi najtežu životnu bitku.

Marija je samohrana majka tri ćerke koja se bori sa rakom: Lekari je otpisali, ali deca joj ne dozvoljavaju da odustane od života

Marija Šaponjić (37) je samohrana majka tri devojčice. Boluje od kancera debelog creva, koji je metastazirao na jetru i limfne žlezde. Iako lekari nisu optimisti, ova hrabra žena se ne predaje.

"Deca mi ne daju da pokleknem, male su da bi ostale same", kaže Marija za Naj ženu.

Iako joj život nije bio nimalo lak, ovo joj je najteža životna borba koju je odlučila da dobije.

U aprilu 2020. godine je osetila malaksalost, ali lekari isprva nisu mogli da utvrde šta je u pitanju. Za dva meseca izgubila je 25 kilograma, lečena je od korone i stomačnih virusa, da bi u oktobru iste godine saznala za najstrašniju dijagnozu - kancer debelog creva.

"To veče, na Urgentnom centru kad sam saznala za bolest, samo sam pomislila šta dalje, koji mi je izlaz. Plakala sam, sestra na Urgentnom me je zagrlila i rekla da smognem snage i krenem dalje. U povratku kući sam razmišljala o deci, kako da im to saopštim, a najmlađa ćerka u tom momentu ima samo četiri godine. Ali nijednog trenutka nisam pomislila da se predam."

Njen život se u momentu promenio iz korena, morala je sebe da stavi na prvo mesto, znala je da joj predstoji teška borba. Morala je da živi, imala je samo 34 godine.

Prvu operaciju debelog creva imala je u novembru 2020. godine gde joj je ugrađena lelo stoma. Desile su se određene komplikacije, nosila je kateter. Po izlasku iz sale sačekala ju je još jedna loša vest,a to je da će opet biti operisana jer su se pojavila tri tumora na jetri.

"Kući sam došla izmorena, ali srećna jer se nalazim sa svojom decom." kaže Marija.

Stanje joj se pogoršava 6. januara kada se vraća u bolnicu, gde joj je obavljena drenaža. 5. februara 2021. godine izlazi iz bolnice, sa dve kese na sebi, ali opet zahvalna jer je živa i sa svojom decom.

Od marta 2021. godine kreće sa hemoterapijama. Svaka je bila sve teža od prethodne, ali je samo razmišljala o tome da uživa kraj svoje dece. U julu 2021. saznala je za metastaze na plućima, jer je sve to čekanje dovelo do toga da se bolest proširi.

"Od oktobra mi je kosa opala potpuno, bilo mi je jako teško, kao i deci. Sve tri su odlučile da se ošišaju kao jedan vid podrške. Moja najstarija ćerka Anastasija je htela skroz na ćelavo, ali nisam joj dala. Sa mužem sam bila u jako lošim odnosima, a od tada su se dodatno pogoršali."

Marija od januara 2022. godine počinje da oseća jake bolove u karlici, a stanje se samo pogoršavalo. Stanje se malo poboljšalo promenom leka do novembra iste godine, ali joj lekari otkrivaju metastaze na vagini i limfnim žlezdama i predlažu da se uradi zračenje.

"Nažalost od novembra 2022. do februara 2023. nisam mogla da dođem na red. Na pregledu me odbijaju, uz rečenicu zašto se uopšte i trudim, kada mam tumor i na plućima. Tada je sa mnom bila najmlađa ćerka. Pogledala sam je i rekla doktorki da imam malo godina da bih odustala, a moje ćerke ne zaslužuju da odrastaju bez majke. Ukinuli su mi biološku terapiju i dali hemoterapiju opet koja nije urodila plodom."

Lečenje u Srbiji trajalo je tri godine.

Marija je u međuvremenu dobila odgovor od doktora iz Turske, kog je slučajno upoznala u septembru 2022. kada je želela da čuje još nečije mišljenje. Njihov odgovor je bio da je primaju na lečenje, ali će biti potrebna i biološka i imuno terapija kako bi se bolest pobedila.

"Sve to jako puno košta, pa sam na nagovor drugarice još ranije otvorila broj i žiro račun u fondaciji Budi human i imala sredstva. U februaru 2023. bila sam toliko loše da nisam mogla da ustanem iz kreveta. Nosila sam pelene, pila morfijum, brufen, paracetamol i nosila durođastik nalepnice protiv bolova, ali ništa nije pomagalo. Deca su mi rekla da moram da se borim, kao i porodica, da ne brinem za pare. Tako sam u martu ove godine počela lečenje u Turskoj."

Prognoze lekara u Turskoj su bile i više nego dobre. Više će se znati u julu kad se uradi kontrolni skener.

"Ginekološki mi je sve u redu, urolog je takođe zadovoljan. Ja funkcionišem normalno, smejem se, živim i borim za svoj život. U skupljanju novca pomaže mi i najstarija ćerka koja radi u igraonici, prijatelji, rodbina. Takođe ceo kolektiv i roditelji njenih drugara iz OŠ Dositej Obradivić na Umci, KK Umka, FK Moštanica, Folklor Umka, Učiteljski fakultet iz Beograda, opština Priboj. Tu su razni događaji i licitacije i mnogo sam zahvalna svim ljudima."

Mariji su ostale još dve terapije i kontrola, a nakon toga će znati svoje stanje.

"Potrebno mi je 8000 evra mesečno i još 80000 evra za naredne terapije, ukoliko sve bude išlo kako treba, a mislim da hoće. Ja se sada lepo osećam, jer mogu opet da brinem o deci. Kada pogledam svoj život unazad ranije bih se razvela, jer svi ti problemi i stres u braku koji sam imala, uz tri posla koja sam radila su doveli do sloma organizma. Da sam to ranije uradila sad bih imala mirniji život." Marijina poruka za kraj svim ljudima koji vode tešku bitku sa kancerom kao ona je da odustajanje ne postoji kao opcija.

"Odustajanje ne postoji kao opcija. Samo napred. Jeste da je potrebno puno novca, ali postoje dobri ljudi koji će pomoći koliko su u mogućnosti", zaključila je Marija za Naj ženu.