Godinama je u glavi pravila sliku žene za koju je verovala da je razlog što joj se brak raspada. U njenoj mašti bila je mlađa, doteranija, sigurnija u sebe, ona vrsta žene za kojom se ljudi okreću čim uđe u prostoriju.

A onda ju je jednog sasvim običnog subotnjeg popodneva ugledala u tržnom centru.

I ništa nije izgledalo onako kako je zamišljala.

Priča je počela mnogo ranije, kada je primetila da se njen muž promenio. Nisu to u početku bile velike stvari. Telefon je češće držao okrenut ekranom nadole, počeo je da ostaje duže na poslu, a nekoliko puta se dogodilo da ode u drugu sobu kada mu zazvoni telefon.

Kada bi ga pitala šta se dešava, odgovarao bi kratko: „Ništa, umoran sam.“

Nije imala dokaz, ali je imala onaj neprijatan osećaj da nešto ne štima.

Od jednog imena napravila je čitavu osobu

Posle nekoliko meseci saznala je ime žene sa kojom se dopisivao. Bila je koleginica iz druge firme sa kojom je poslovno sarađivao.

Nikada je nije videla uživo.

Znala je samo ime, približne godine i gde radi. To je bilo sasvim dovoljno da joj mašta uradi ostatak posla.

U njenoj glavi ta žena je uvek bila savršeno našminkana, vitka, sa skupom garderobom i samopouzdanjem koje ona sama u tom periodu nije imala.

Počela je da se poredi sa nekim koga nikada nije srela.

Ako bi primetila novu boru oko očiju, pomislila bi na nju. Kada bi obukla farmerke koje su joj postale tesne, opet bi pomislila na nju. Čak je nekoliko puta kupila odeću koju inače nikada ne bi izabrala, samo zato što je želela da izgleda „bolje“.

Paradoks je bio što nije ni znala kako druga žena izgleda.

Brak je u međuvremenu postajao sve hladniji. Razgovori su se svodili na račune, kupovinu, decu i obaveze. Na kraju je muž priznao da je postojao odnos koji je prešao granicu običnog poslovnog kontakta.

Nije bilo velike filmske scene. Nije bacala stvari kroz prozor niti se pakovala usred noći. Sedeli su za kuhinjskim stolom skoro dva sata i prvi put posle dugo vremena razgovarali bez pretvaranja.

Posle toga je usledio period pokušaja da brak poprave. Nekoliko meseci kasnije ipak su se razišli.

Ali slika te nepoznate žene ostala joj je u glavi.

Srela ju je tamo gde se najmanje nadala

Prošlo je gotovo dve godine.

Jednog subotnjeg popodneva otišla je sa prijateljicom u tržni centar da kupi poklon za rođendan. Dok su čekale kafu, prijateljica ju je tiho uhvatila za ruku.

„Mislim da je ono ona.“

Za stolom nekoliko metara dalje sedela je žena koju je godinama zamišljala.

Prvo što je pomislila bilo je: „Nemoguće.“

Nije izgledala ni približno onako kako ju je bila zamislila.

Bila je približno njenih godina. Imala je farmerke, ravne cipele, običan kaput i kosu skupljenu u brzinsku punđu. Bez dramatične šminke, bez dizajnerske torbe, bez ičega zbog čega bi je neko posebno primetio u punom tržnom centru.

Pored nje je sedela starija žena, verovatno majka, a preko puta dečak koji je jeo kolač i nešto joj uzbuđeno pokazivao na telefonu.

Gledala ju je nekoliko sekundi duže nego što je trebalo.

Ne zato što joj je žena bila ružna ili lepa, već zato što joj je bila – obična.

I upravo ju je to najviše zateklo.

Godinama se borila sa osobom koja nije postojala

Kasnije je prijateljici priznala da joj je taj susret bio čudniji nego što je očekivala.

Godinama je mislila da će, ako je ikada vidi, odmah razumeti zašto je njen muž bio privučen njom. Očekivala je neko očigledno objašnjenje.

Nije ga dobila.

Tek tada joj je postalo jasno koliko je vremena provela analizirajući sopstveni izgled i tražeći odgovor na pogrešnom mestu.

Prevara se nije dogodila zato što je druga žena imala bolju kosu, manje kilograma ili skuplju garderobu.

Problem je bio u odnosima, odlukama i granicama koje su odrasli ljudi prešli.

A to se ne vidi u ogledalu.

Nije joj prišla. Nije želela razgovor niti objašnjenje posle toliko vremena. Popila je kafu, nastavila kupovinu i otišla kući.

Ipak, rekla je da joj je upravo taj sasvim slučajan susret skinuo jednu stvar sa leđa.

Ne zato što je konačno videla „suparnicu“.

Već zato što je shvatila da je žena koju je godinama zamišljala zapravo velikim delom postojala samo u njenoj glavi.