Bezbrižan i srećan život je zamenila borba za život. Mini je dijagnostifikovan zloćudni i agresivni tumor koje je inače karakterističan za mozak, ali njoj je zahvatio kičmu.
Mina nije imala ni jedan razlog da pomisli da na njenoj kičmi raste karcinom. Ona je bila aktivna devojka, trenirala je, pazila je na svoj izgled i telo. Sve do 27. februara 2022 godine kada se probudila ne osećajući svoje noge.
- Zanimljivo kod mene jeste da je i ako je specifično oboljenje, specifičan je način kako sam ja to otkrila, odnosno kako se to meni dogodilo - započela je Mina svoju priču za portal Naj žena.
Sve se dogodilo preko noći. Mina nikada ranije u životu nije imala ni jedan simptom koji bi ukazivao da nešto sa njom nije u redu. Živela je jedan normalan, mladalački život, trenirala je, pazila na svoje telo i zdravlje.
- Jedne noći sam legla da spavam i probudila sam se bez funkcije u nogama. Tada sam hitno hospitalizovana i za 11 dana lečenja je sve otkriveno. Ja sam 11. dana operisana prvi put.
Mini Pošarac je tada dijagnostifikovan tumor, ali nije ni slutila da u njoj raste zloćudni rak. Mislili su da je benigno, ali kada su stigle analize shvatili su da ona moraa na ide na dalje lečenje.
- Tada sam krenula da primam hemo i radiološke terapije, odnosno zračne koje sam savršeno podnosila i sve je bilo u redu i prošle godine u junu sam puštena iz bolnice.
Ali tu nije bio kraj njenih muka. Kada je mislila da je sve gotovo, sve je pošlo naopako.
- Kada sam se vratila kući dobila sam kušingov sindrom od kortikosteroida. Pila sam velike količine tih lekova i onda su se pojavile nuspojave. Ugojila sam se 20 kg moje telo je počelo da puca. Cela sam se promenila, što je veoma uticalo na moju psihu.
- Ja sam počela da se oporavljam i u avgustu mesecu radila sam svoju prvu magnetnu na kojoj se videlo da ja više nemam tumor, da sam ga pobedila i tada sam krenula da vežbam, da stajem na svoje noge - rekla je ona za naš portal.
Život se ponovo okomio na Minu, ono najgore joj se ponovo desilo i to na isti datum, samo godinu dana kasnije.
- Baš 27 februara ove godine, kada je sve krenulo kako treba, ja sam saznala da se moj tumor vratio. Meni su se ponovo, na isti dan, oduzele noge. Kada se to desilo, shvatili smo da ja zapravo moram da nastavim lečenje negde drugde, zato što to lečenje iziskuje neku bolju tehnologiju.
- Tumor koji ja imam to je glioblastom, i on je karakterističan za mozak. Kod mene se on ne nalazi na mozgu već na kičmi, što ga čini specifičnim.
Ovde više pomoći nije bilo za nju, pa ju je potražila van naših granica.
- Ono što je bitno je da smo mi po svetu tražili rešenje. Slali smo papire na Kubu, u Japanu, u Tursku. Uglavnom sa Kube su nam odgovorili da treba da idem u Tursku. Mi smo našli par klinika od koji smo dobili odgovor da ja mogu da se lečim apsolutno ispočetka i putujem 24 aprila.
I pored svega, Mina ne gubi vedar duh, ona se ne predaje.
- Ja ne smatram kao da imam najsmrtonosniju bolest, uopšte se prema mojoj bolesti ne odnosim na taj način, već smatram kao da jednostavno imam neku povredu na kičmi koju treba sanirati i nekako sve sa osmehom guram. Apsolutno sam stub i porodice i ljudi koji me vole. Jednostavno ja sam najjača karika u svemu ovome. Zaista je tako, ne plašim se toga, mlada sam, život je preda mnom. Ja se borim sa ovima što se zadesilo na mojim leđima i smatram da sam ja jača od jednog centimetra nekog tkiva koje koje se slučajno se slučajno zadesilo na mojim leđima.
BONUS VIDEO