1950-ih, u Grčkoj još ožiljaka Drugog svetskog rata i razornog građanskog rata, američki par Džejms i Rut Forest odlučio je da usvoji dete. Osmomesečna devojčica po imenu Eftihia poverena im je iz sirotišta u Atini, uz objašnjenje da je njena majka preminula pri porođaju.
Mala Eftihia ubrzo stiže u Teksas, gde postaje Linda Karol Forest. Odrasla je u toplom i brižnom domu, ali je duboko u sebi oduvek osećala potrebu da otkrije svoje korene i sazna ko su joj biološki roditelji.
Sistem usvajanja u posleratnoj Grčkoj
Njeno usvajanje nije bio izolovan slučaj. 1950-ih u Grčkoj postojala je organizovana mreža posrednika – sveštenika, advokata i članova organizacije POGO (Parents of Greek Orphans) – koji su omogućavali odlazak desetina dece u SAD, posebno u Teksas i okolne države.
Tadašnja Grčka bila je pogođena siromaštvom, ratnim gubicima i društvenom stigmom prema samohranim majkama. Hiljade dece završavalo je u sirotištima ili u rukama posrednika, gde su usvajanja često prikrivala trgovinu ljudskim životima. Cene su se kretale od 2.500 do 5.000 dolara – pravo bogatstvo u to vreme.
Ponovno otkrivanje majke
Nakon smrti svojih usvojitelja 2015. i 2017. godine, Linda odlučuje da potraži svoje korene. Uz pomoć advokata, pronalazi stari dokument iz atinskog sirotišta koji otkriva da joj je majka Harikleja Nula iz sela Stranoma u regionu Nafpaktija.
Uverena da je majka odavno preminula ubrzo se srušila – 2017. godine Eftihia putuje u Grčku i doživljava neverovatno otkriće: Harikleja je živa. Njihov susret bio je duboko emotivan, simbol pomirenja i otpornosti.
Masovna DNK testiranja i pomoć drugim usvojenicima
Od tada je Eftihia Nula Trotter posvetila život pomaganju drugim grčkim usvojenicima. Osnovala je humanitarnu organizaciju The Eftihia Project, koja besplatno pomaže ljudima širom sveta da pronađu svoje biološke porodice.
Procenjuje se da danas između 4.000 i 5.000 ljudi grčkog porekla, uglavnom u SAD i Holandiji, potiče iz sličnih usvajanja. Eftihia je više od trideset puta putovala između Teksasa i Grčke, organizujući susrete i DNK testiranja. U junu 2025. održala je četvrto godišnje okupljanje grčkih usvojenika u Las Vegasu, gde ljudi sa sličnim sudbinama dele priče, suze i nadu.
Skandali u pozadini usvajanja
Sistem „brzinskih“ usvajanja bio je praćen brojnim skandalima. Najpoznatiji slučaj dogodio se 1959. godine, kada je The New York Times izvestio o hapšenju sudije iz Njujorka i bivšeg predsednika AHEPA-e, Stivena Skopasa, optuženog da je posredovao u prodaji grčkih beba za 2.500–3.000 dolara. Kasnije je oslobođen, ali je skandal potresao javnost.
Još veći slučaj otkriven je 1962. godine u sirotištu „Saint Stylianos“ u Solunu, gde je osoblje godinama nezakonito davalo decu na usvajanje. Iako su neki priznali krivicu, većina odgovornih izbegla je ozbiljne kazne, što je označilo početak kraja ove „industrije“.
Pravni koraci i priznanje usvojenika
Decenijama kasnije, 2. maja 2025. grčka država je preduzela istorijski korak. Ministar unutrašnjih poslova Teodoros Livanios potpisao je uredbu kojom se grčkim usvojenicima iz dijaspore omogućava ponovno sticanje grčkog državljanstva. Novi pravilnici priznaju različite oblike dokaza – od izjava sveštenika i bolničkih potvrda do starih matica rođenih i dokumenata iz sirotišta – što službeno potvrđuje moralnu i pravnu dimenziju tih usvajanja po prvi put.
Veliku ulogu u otkrivanju ovih priča odigrala je profesorica Gonda van Stin, direktorka Odeljenja za grčke studije na King’s Collegeu u Londonu, dok je dr Meri Kardaras, profesorka na California State University, East Bay, takođe značajno doprinela pokretu. Sama usvojena osnovala je Nostos for Greek Adoptees i napisala knjigu Ripped at the Root, u kojoj opisuje istinitu priču usvojene Grkinje Dine Pulios.
Priča o nepravdi, otpornosti i pomirenju
Priča Eftihie Nula Trotter i hiljada druge dece koja su iz Grčke odvedena širom sveta nije samo svedočanstvo o nepravdi – to je priča o istrajnosti, opraštanju i želji da se ponovo uspostave izgubljene veze. Zahvaljujući njenom angažmanu, mnogi konačno mogu da izgovore svoje pravo ime i vrate se domu koji nikada nisu zaboravili.
