Mnogi od tih običaja sačuvali su se i kroz hrišćanstvo – na primer, običaj da se za Božić unosi grana hrasta, svetog drveta koje simbolizuje dugovečnost i koje se ne seče.
Čuvarkuća i perunika se stavljaju na krov jer štite kuću od groma. Bagrem se ne sadi blizu kuće, jer je nekada nazivan “nerod”, a ne valja ga ni kalemiti. Orah se smatra posebno nesrećnim drvetom – njegova senka i korenje mogu doneti bolest i smrt ukućanima. Dud se takođe povezuje s nesrećom.
Kada se menja dvorište, savetuje se da se prednost da biljkama koje su preci poštovali. Hrast lužnjak je moćno i lepo drvo koje voli vodu. Lipa je bila sveto drvo Slovena – lekovita je, dobra za pčele, a njen ugalj čisti vodu. Ipak, ne treba je saditi iznad mesta za sedenje.
Vrba je korišćena u ritualima i za zdravlje. Glog je lekovit za srce i čuva od zlih sila, idealan je i za živu ogradu. Dren cveta rano i simbol je zdravlja, a njegovi plodovi se koriste za razne namene.
Jabuka je važan deo tradicije – ne jede se pre Petrovdana i koristi se u svadbenim običajima. Kalemljenje jabuka je bila obaveza. Šljiva, posebno sorta požegača, bila je izuzetno cenjena zbog plodova i etarskih ulja u kori, piše Krstarica.
Bonus video:
