Mnogi od tih običaja sačuvali su se i kroz hrišćanstvo – na primer, običaj da se za Božić unosi grana hrasta, svetog drveta koje simbolizuje dugovečnost i koje se ne seče.
Čuvarkuća i perunika se stavljaju na krov jer štite kuću od groma. Bagrem se ne sadi blizu kuće, jer je nekada nazivan “nerod”, a ne valja ga ni kalemiti. Orah se smatra posebno nesrećnim drvetom – njegova senka i korenje mogu doneti bolest i smrt ukućanima. Dud se takođe povezuje s nesrećom.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Kada se menja dvorište, savetuje se da se prednost da biljkama koje su preci poštovali. Hrast lužnjak je moćno i lepo drvo koje voli vodu. Lipa je bila sveto drvo Slovena – lekovita je, dobra za pčele, a njen ugalj čisti vodu. Ipak, ne treba je saditi iznad mesta za sedenje.
Vrba je korišćena u ritualima i za zdravlje. Glog je lekovit za srce i čuva od zlih sila, idealan je i za živu ogradu. Dren cveta rano i simbol je zdravlja, a njegovi plodovi se koriste za razne namene.
Jabuka je važan deo tradicije – ne jede se pre Petrovdana i koristi se u svadbenim običajima. Kalemljenje jabuka je bila obaveza. Šljiva, posebno sorta požegača, bila je izuzetno cenjena zbog plodova i etarskih ulja u kori, piše Krstarica.
Bonus video:
