Da li vam se ikada desilo da se zavalite na kauč tokom sunčanog zimskog dana i pomislite: „Volela bih da sada mogu malo da otvorim prozore i osetim svež vazduh“? Iako tehnički možete da otvorite prozore, to neće biti baš prijatno iskustvo zbog ledenih spoljašnjih temperatura.

Zato ih mesecima uopšte ne otvarate — savesno zadržavajući toplotu unutra, a hladnoću napolju. Međutim, za to vreme se u zatvorenom prostoru zadržavaju prašina, hemikalije, pa čak i višak vlage, stvarajući zagađen i ustajao vazduh. Tu na scenu stupa nemačka navika zvana „lüften“.

U nastavku saznajte šta je to, kako funkcioniše i zašto hladan vazduh ipak nije tako loš.

Šta je zapravo ,,lüften"?

Nemačka reč ,,lüften" se prevodi kao „provetravati“. To je praksa otvaranja prozora i vrata u domu kako bi se za kratko vreme ubacio svež spoljašnji vazduh i zamenio ustajali vazduh iznutra. Ideja je da se to radi jednom ili dva puta dnevno, između pet i deset minuta, kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u domu.

„Otvaranje prozora, čak i na kratko, izbacuje ustajali vazduh koji zadržava ugljen-dioksid, neprijatne mirise, zagađivače i višak vlage, i zamenjuje ga svežijim spoljašnjim vazduhom“, objašnjava Dženin Hamfri, stručnjak za kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru i zaštitu životne sredine u kompaniji ,,M.A.R.S Environmental" za Real Simple. „To će primetno poboljšati osećaj u prostoriji i smanjiti kondenzaciju koja omogućava razvoj buđi.“

Drugim rečima, ,,lüften" je u suštini brzo provetravanje: dovoljno kratko da se spreči gubitak toplote, a dovoljno intenzivno da osveži vazduh, dodaje Kevin Gud, vlasnik firme za održavanje i popravku HVAC sistema ,,First Choice".

Kako praktikovati ,,lüften"

Ključ pravilnog praktikovanja ,,lüften"-a jeste da se radi u kratkim, intenzivnim intervalima kako bi se vazduh brzo izmenio. Jednom ili dva puta dnevno potpuno otvorite prozore na pet do deset minuta kada je hladno, odnosno na tri do pet minuta kada su temperature ispod nule.

Međutim, nemojte otvoriti samo jedan prozor u jednoj prostoriji i misliti da je to dovoljno. Potrebno je obezbediti unakrsno provetravanje otvaranjem najmanje dva prozora ili izvora vazduha. Svež vazduh mora negde da uđe, a ustajali da izađe.Takođe, ,,lüften" je najefikasniji kada se radi nakon aktivnosti koje stvaraju mirise ili vlagu, poput kuvanja, tuširanja ili čišćenja hemijskim sredstvima.

Koje su prednosti ,,lüften"-a?

Baš kao što je sam koncept ,,lüften"-a jednostavan, takve su i njegove prednosti. Najveća korist, prema rečima Majkla Rubina, stručnjaka za buđ i kvalitet vazduha i osnivača kompanije ,,HomeCleanse", jeste to što prekida efekat „zatvorenog kruga“ koji se javlja tokom zime.

„Kada prozori stalno ostaju zatvoreni, vazduh se ne resetuje magično. On zadržava vlagu i sve ono što unesete u prostor“, kaže Rubino.

„Kuvanje je najlakši primer. Nešto ispržite jednom i miris se i kasnije oseća. Isto važi i za jaka sredstva za čišćenje, sveće, dim iz kamina, pa čak i određene proizvode za pranje veša. To su čestice i gasovi. Neki od njih su isparljiva organska jedinjenja (VOC). Oni se nagomilavaju kada je dom zaptiven.“

Tokom zime se u zatvorenom prostoru takođe nakuplja vlaga. Međutim, hladan vazduh zadržava manje vlage, pa kada vlažan unutrašnji vazduh zamenite suvlјim (i hladnijim) spoljašnjim vazduhom, nivo vlažnosti opada. „Ako vlažnost u zatvorenom prostoru stalno raste i ne postoji dosledan način da ta vlaga izađe, stvarate uslove koje buđ voli“, nastavlja Rubino. Zato je uklanjanje uslova pogodnih za razvoj buđi još jedna velika prednost provetravanja.

Najčešće greške koje treba izbegavati

,,Lüften" treba da bude kratak i intenzivan — u suprotnom, sve se kvari, kaže Gud.

„Najveća greška koju ljudi prave jeste to što prozore samo otvore na kip umesto da ih potpuno otvore — koliko god je moguće“, napominje on. „Kada prozore samo otvorite na kip, gubite toplotu, a vazduh se jedva osveži.“

Još jedna velika greška? Ostaviti prozore širom otvorene predugo. To zapravo može dovesti do kondenzacije kada se prozori zatvore, jer se zidovi i nameštaj u okolini ohlade bez efikasne razmene vazduha, objašnjava Hamfrijeva. Povećana kondenzacija znači i veći rizik od pojave buđi.

Takođe je važno imati na umu da ,,lüften" nije uvek najbolji način za osvežavanje vazduha u zatvorenom prostoru. „Ako je spoljašnji vazduh prljav, njegovo unošenje unutra nije dobitak“, kaže Rubino. „Ako živite pored prometnih ulica, ako ima dima od šumskih požara ili je koncentracija polena izuzetno visoka, morate biti selektivni.“

Slično tome, ako imate pravi problem sa vlagom — curenje, loše ventilisan ventilator u kupatilu ili problem na tavanu — ,,lüften" to neće rešiti. U tim slučajevima potrebno je otkloniti uzrok problema i po potrebi angažovati stručnjaka.

 

Bonus video: