U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma, malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade ljude između 15. i 40. godine, tj. u periodu života kada započinju karijeru, planiraju porodicu i grade budućnost. Bolest se često razvija tiho, a rani simptomi poput bezbolno uvećanih limfnih čvorova, povišene temperature, noćnog znojenja, gubitka težine, svraba i izraženog umora lako se mogu zamijeniti za običnu infekciju.

Povodom Nacionalnog dana borbe protiv limfoma, prof. dr Predrag Đurđević, upravnik Klinike za hematologiju u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac, govorio je za RTS o trenutnom stanju pacijenata u Srbiji, dostupnosti savremenih terapija i konkretnim merama koje bi mogle poboljšati šanse za izlečenje i kvalitet života obolelih.

— Hočkinov limfom predstavlja jedno od malignih bolesti limfnog tkiva. Mi se kao hematolozi bavimo tim problemom u dijagnostici i lečenju. Bolest se obično ispoljava bezbolnim uvećanjem jednog ili više limfnih čvorova. Ponekad mogu da postoje noćno znojenje, svrab po koži, povremeni skokovi temperature i slično. I često se bolest previdi ili se jednostavno ne dijagnostikuje u samom početku, tako da jedan broj naših pacijenata, koji iznosi skoro do četrdesetak procenata, dokažemo kod njih bolest kad je bolest već uzela maha, kad je bolest uznapredovala — objasnio je dr Đurđević.

Dobra strana priče jeste da je lečenje moguće.

— Jedan broj pacijenata se potpuno izleči. Vrlo je specifična starosna kategorija naših pacijenata. Dakle, jedan deo naših pacijenata su u punoj životnoj snazi, mladi ljudi, koji treba da zasnuju porodicu, da praktično guraju karijeru i sve to i kada recimo se u tom periodu života desi bolest, to njih poremeti — dodaje dr Đurđević.

O nastanku Hočkinovog limfoma i njegovim tačnim uzrocima još uvek se ne zna mnogo.

— Jednostavno, dolazi do izvesnih promena u genetskom materijalu, usled dejstva nekih određenih etioloških faktora, bolest nastane i kada nastane mora da se leči što agresivnije, što uspešnije, kako bi taj pacijent imao pred sobom čitav život, da jednostavno raspolaže kao zdrava osoba.

Kakav će biti ishod zavisi od raznih faktora.

— Jedan od faktora jeste u kom smo stadijumu dijagnostikovali bolest. Ukoliko je bolest uznapredovala, šansa za izlečenje je manja. Ukoliko bolest dijagnostikujemo na samom početku, naravno... to je normalna priča, naravno, onda je šansa za izlečenje veća. Ako primenimo adekvatnu terapiju u samom startu i jednostavno to ispoštujemo kako treba, jednostavno postoji šansa za izlečenjem u preko 90 procenata pacijenata, što je veliki terapijski uspeh uzimajući u obzir da se radi o malignoj bolesti — izjavio je gost RTS-a.

Opcije lečenja u Srbiji su donekle slične kao i u svetu.

— Dakle, terapija je zasnovana na primeni hemioterapije, biološke terapije i ako treba i radiološke terapije, znači radioterapije. U ovom trenutku biološka terapija je u Srbiji obezbeđena onim pacijentima koji su u relapsu. Znači, ne na samom početku lečenja i to jeste naš zadatak kao struke da pacijentima obezbedimo što efikasniju terapiju od samog početka lečenja. Zato što, ako lečimo što agresivnije i što uspešnije bolest od samog početka, imamo i veću šansu da se nadamo da će bolest biti izlečena — kaže dr Đurđević, piše rts.