Za stanje cirkulatornog sistema izuzetno je važno ne samo koliko dugo spavamo. Mesto, vreme, pa čak i pozicija takođe su važni.
Trajanje sna
Lekari govore o važnosti adekvatnog trajanja sna. Ovde su ubrajaju i kardiolozi. Postoje brojni dokazi da san ima blagotvorno dejstvo na srce. Jedno istraživanje su sproveli američki i španski naučnici pre nekoliko godina, a rezultati su objavljeni u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.
U svom istraživanju kardiolozi su pogledali podatke prikupljene od preko 4.000 ljudi. ljudi u proseku 46 godina. On je pacijente podelio u četiri grupe, u zavisnosti od toga koliko sati spavaju, a posle nedelju dana pregledali su im srce i stanje krvnih sudova i koronarnih arterija .
Otkriveno je da ljudi koji spavaju manje od šest sati noću imaju 27 posto veći rizik od razvoja ateroskleroze od onih koji su spavali sedam ili osam sati. Predugo spavanje takođe nije dobro. Ljudi koji su spavali duže od osam sati imali su veći rizik od razvoja ateroskleroze.
Kvalitet sna
Navedene studije takođe pokazuju da je kvalitet sna važan, a možda čak i važniji od kvantiteta. Dakle, kontinuitet. Ljudi koji su se često budili tokom noći takođe su povećali rizik od ateroskleroze.
- Kraći san, ali kvalitetan, biće korisniji za naše srce od dužeg, isprekidanog sna - naglasio je jedan od autora studije dr Valentin Fuster.
Druga studija je pokazala da prisustvo simptoma nesanice može povećati rizik od srčane insuficijencije . Do ovih zaključaka došli su norveški naučnici koji su analizirali zdravlje preko 54.000. ljudi od 20-89 godina.
Ljudi koji su imali redovne probleme sa zaspavanjem ili spavanjem bez buđenja, kao i oni koji se nisu osećali odmorno kada su se probudili, imali su 4,5 puta veću verovatnoću da će razviti srčanu insuficijenciju u poređenju sa ljudima koji nisu imali ili su retko imali probleme sa spavanjem. Naučnici nisu mogli da pronađu jasan uzrok za ovu vezu, ali je možda stres bio odgovoran za problem sa spavanjem .
Dijeta
Činjenica da naš san nije kontinuiran i da se budimo noću u velikoj meri je povezana sa onim što jedemo pred spavanje. I ovde prelazimo na sledeći element koji utiče na udobnost našeg sna, odnosno na ishranu.
- Alkohol nas tera da se budimo i tada mnogo teže zaspimo. Spavanje je tada mnogo lošijeg kvaliteta – rekao je prof. Jose Ordovas, jedan od autora studije pomenute na početku. Ovo važi i za kafu kao i za jak čaj. Čaša vode je najbolja pred spavanje.
Što se tiče ishrane, mediteranska ishrana , bogata povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, ribom i maslinovim uljem , biće od koristi za naše zdravlje .
Večeru treba konzumirati oko 19-20 časova, najmanje dva-tri sata pre spavanja. U suprotnom, bićemo izloženi povećanom krvnom pritisku, što povećava rizik od srčanog udara.
Ne jedemo neposredno pre spavanja, ali s druge strane - ova pauza ne može biti preduga. Osećaj gladi može nas naterati da se probudimo tokom noći, što može da utiče na kvalitet našeg sna.
Položaj za spavanje
Mnogi specijalisti ističu da je embrionalni položaj najprirodniji za čoveka. Zato ga najčešće usvajamo i u situaciji kada nas nešto boli ili nam je hladno. Ovo važi i za spavanje. Većina ljudi kaže da spava na boku sa podignutim nogama.
Takođe je važno na kojoj strani ležimo. Zbog raspoređenosti naših unutrašnjih organa, najbolje je spavati na levoj strani. Zatim smanjujemo pritisak na donji sfinkter jednjaka, stomak ne pritiska pankreas, što čini njegov rad efikasnijim, generalno ovaj položaj promoviše bolji metabolizam.
Ovo se odnosi i na krvni sistem. Ležanjem na levoj strani učinićemo da srce bolje radi i uložićemo manje napora u pumpanje krvi. Kao rezultat toga, poboljšaće se i rad limfnog i imunološkog sistema.
BONUS VIDEO
povezane vesti
