Ne postoji ništa uobičajenije od kijanja, pa ni kada nam se to desi ne obraćamo mnogo pažnje. Tek kada se njegova frekvencija tokom dana poveća, zapitamo se da li se nešto zaista dešava oko nas.
Zašto kijamo?
Najjednostavnije objašnjenje je da se automatska, nevoljna reakcija našeg tela javlja kada naša nozdrva otkrije nešto što joj smeta (npr. alergen) i odmah će pokušati da to odbije. Međutim, postoje i drugi razlozi.
„Kijanje je jedna od najčešćih reakcija našeg tela, ali često ne odvojimo vreme da razmislimo o tome kako i zašto se to dešava“, objašnjava Tim Majns, lekar hitne pomoći. „To je u suštini ispuštanje vazduha koje pomaže telu da otkloni dosadne elemente kao što su alergeni, mirisi i prašina iz nosa i grla." Naravno, prema rečima lekara, ova aktivnost će biti snažno primećena kada se suočimo sa nečim što nam izaziva alergiju ili prehladu.
Istovremeno, pored prašine, nazalnih sprejeva i našeg iznenadnog izlaganja svetlosti, povreda nosa i udisanje hladnog vazduha može dovesti do kijanja. „Možemo da kijamo kada udišemo hladan vazduh jer će se nosna sluz osušiti, izazivajući istu reakciju na nervima u nosu kao i prašina“, kaže doktor.
U stvari, prema studiji iz 2019. objavljenoj u Scientific Reports, primećeno je da je kijanje izazvano jakim svetlom, koje je poznato kao reflektivno kijanje, nasledna osobina. Tačnije, na uzorku od više od 3.400 ljudi u Kini, pronađena je veza između refleksnog kijanja i specifičnog gena.
Šta se tačno dešava kada kijemo?
Koliko god se činilo da mi izazivamo kijanje, u suštini naše telo obavlja razne korake dok ne dođe do ove reakcije. Prema rečima Dilraja Kalsija, lekara i osnivača medicinskog centra u Londonu, „refleks kijanja počinje iritacijom nazalne sluzokože. Ovi receptori šalju signale senzornoj bočnoj kičmenoj moždini. Tada se aktiviraju dva različita nervna signala, jedan u mišićima ždrela, larinksa i respiratornog sistema, izazivajući kijanje, a drugi kroz parasimpatičke nerve, povećavajući lučenje suza.
"S druge strane, neposredno pre kijanja, telo se priprema dok grudni mišići stisnu pluća dok se glasne žice zatvaraju“, kaže dr Majns. "Kada se glasne žice ponovo otvore, vazduh se velikom brzinom usmerava ka disajnim putevima i kroz vaš nos. Oči se zatvaraju, a dijafragma se pomera nagore dok se mišići grudnog koša skupljaju, oslobađajući vazduh iz pluća", objašnjava doktor.
Ove kapljice koje se ispuštaju kroz nos i usta su alergeni, ali mogu sadržati viruse i klice, šireći se na druge ljude. Zato nas naučnici podsećaju da kada kijamo moramo da pokrijemo usta i nos, kijanjem unutar lakta ili na maramicu.
Vrste kijanja
Vrste kijanja variraju u zavisnosti od toga koliko su glasne i koliko ih je u nizu. Kako kaže dr Majns, „ovo se razlikuje od načina na koji naša tela reaguju na alergene“. Osim toga, ako neko kija nekoliko puta zaredom, to znači da organizam nije uspeo da se oslobodi nadražujućeg elementa, već radi na njegovom uklanjanju, dodaje lekar. Istovremeno, intenzitet kijanja zavisi od toga koliko vazduha je neko udahnuo pre kijanja, ali zavisi i od kapaciteta pluća.
Prekid kijanja
Bilo gde da se nalazite, nikad nemojte da suzbijate kijanje. Iako se to ne dešava tako često, može doći do povreda kao što su: pucanje krvnih sudova u očima, slabljenje krvnih sudova u mozgu, pucanje u ušima, problemi sa dijafragmom.
Dok kijamo, vazduh kroz naše nozdrve leti brzinom do 160 kilometara na sat.
Ako kijanje zaustavimo, sav pritisak se seli u neki drugi dio tela, koji može da strada! U najgorem slučaju dolazi do pucanja vene u mozgu i moždanog udara, što može biti smrtonosno.
BONUS VIDEO
