Demencija vreba iza ugla: Jedan simptom se često ignoriše, a može da nagovesti kobnu bolest

Osećaj preopterećenosti u srednjem životnom dobu povezan je sa većim rizikom od demencije – ali održavanje mentalne, fizičke i društvene aktivnosti može izgraditi „kognitivnu rezervu“.

Gubitak samopouzdanja u srednjim godinama mogao bi značiti da vredi preduzeti korake za zaštitu dugoročnog zdravlja mozga. Istraživanje je pokazalo da su osobe srednjih godina sa određenim simptomima, uključujući gubitak samopouzdanja ili osećaj preopterećenosti kada se pojave problemi, imale značajno veći rizik od razvoja demencije decenijama kasnije.

„Obraćanje pažnje na ove obrasce moglo bi otvoriti nove mogućnosti za ranu prevenciju“, rekao je dr Filip Frank, glavni autor studije, sa Odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu koledž London (UCL).

Ne postoji zagarantovan način sprečavanja demencije, ali istraživači kažu da postoji sve više dokaza da način života tokom srednje životne dobi igra ulogu. Smatra se da održavanje telesne aktivnosti, mentalna angažovanost i očuvanje društvenih veza pomažu u izgradnji „kognitivne rezerve“, sposobnosti mozga da se nosi sa promenama i bolestima povezanim sa starenjem.

Studija

U studiji, objavljenoj u časopisu The Lancet Psychiatry, identifikovano je šest specifičnih simptoma povezanih sa depresijom koji su bili u vezi sa povećanim rizikom od demencije kasnije u životu. To je uključivalo gubitak samopouzdanja, nemogućnost suočavanja sa problemima, nedostatak osećaja topline i naklonosti prema drugima, stalni osećaj nervoze i napetosti, nezadovoljstvo načinom na koji se zadaci obavljaju i poteškoće sa koncentracijom.

Shutterstock

Istraživači su analizirali podatke iz studije ,,Whitehall II", koja je pratila gotovo 6.000 britanskih državnih službenika. Učesnici su regrutovani u prosečnoj dobi od 56 godina; oko 90 odsto bili su belci, a 70 odsto muškarci. Praćeni su u proseku 23 godine, tokom kojih je oko 10 odsto razvilo demenciju. Gubitak samopouzdanja i poteškoće u suočavanju sa problemima u srednjim godinama povezani su sa približno 50 odsto povećanim rizikom od demencije. Nedostatak osećaja topline i naklonosti prema drugima povezan je sa 44 odsto povećanja. Preostali simptomi povezani su sa porastom rizika između 24 i 29 odsto.

„Naši nalazi pokazuju da je rizik od demencije povezan sa nekolicinom depresivnih simptoma, a ne sa depresijom u celini“, rekao je Frank. „Ovaj pristup na nivou simptoma daje nam mnogo jasniju sliku o tome ko bi mogao biti ranjiviji decenijama pre nego što se demencija razvije.“

Depresija

Profesor Mika Kivimaki, koji vodi studiju ,,Whitehall II" i radi na Fakultetu neuro nauka Univerziteta u Londonu (UCL), rekao je da rezultati ističu složenost depresije.

„Depresija nema jedan oblik; simptomi se u velikoj meri razlikuju i često se preklapaju sa anksioznošću“, rekao je. „Otkrili smo da ovi nijansirani obrasci mogu otkriti ko je u većem riziku.“

Profesorica Gil Livingston, predsednica Lancetove komisije za prevenciju, intervenciju i negu o demenciji, rekla je da studija nudi svež način razmišljanja o mentalnom zdravlju u srednjim godinama.

„Ovo je novi i važan način razmatranja depresije i demencije i još jedan dokaz da je depresija širok pojam, a ne nužno jedna bolest“, rekla je. „Postoje ograničeni dokazi da lečenje depresije u srednjim godinama može smanjiti kasniji rizik od demencije, ali potrebna su dalja istraživanja. Mnogo je stvari koje možete učiniti, a koje prema dokazima smanjuju šanse za razvoj demencije. Neke mogu biti prilično iznenađujuće, uključujući slušne aparate za oštećen sluh.“

Shutterstock

„Postoji nekoliko važnih stvari koje svako može učiniti u srednjim godinama kako bi smanjio rizik od demencije. To uključuje izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola, kao i praćenje telesne težine, krvnog pritiska, holesterola i nivoa glukoze u krvi. Ako je bilo koji od ovih pokazatelja previsok, promene načina života ili uzimanje lekova mogu napraviti stvarnu razliku. Na primer, kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, antihipertenzivni lekovi u randomizovanim ispitivanjima pokazali su da pomažu u odgađanju demencije“, dodao je Kivimaki.

Stručnjaci su takođe pozvali na oprez pri tumačenju nalaza. Dr Ričard Oukli, zamenik direktora za istraživanje i inovacije u Društvu za Alchajmerovu bolest, rekao je: „Važno je napomenuti da neće svi koji imaju depresiju razviti demenciju, a osobe sa demencijom neće nužno razviti depresiju.“

 

Bonus video: