Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i invaliditeta u svetu – više od 17,5 miliona ljudi svake godine umre od ovih oboljenja. Ishemijska bolest srca (na primer srčani udar) odgovorna je za oko 7,3 miliona smrti, dok cerebrovaskularne bolesti (poput moždanog udara) odnose oko 6,2 miliona života godišnje, navodi HZJZ.
Stručnjaci sve češće ističu da promena ishrane može značajno smanjiti rizik. Već godinama upozoravaju da je mediteranska ishrana najbolja za celokupno zdravlje, posebno za srce. Ishrana zasnovana na domaćim, sezonskim i minimalno prerađenim namirnicama ključ je dugovečnosti i vitalnosti organizma.
Naglašava se važnost redovnog unosa voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova, integralnih žitarica, ribe i zdravih masti, dok bi trebalo ograničiti unos zasićenih i trans masti, soli i šećera, piše Mayo Clinic. Brojne studije potvrđuju da raznovrsna ishrana bogata voćem i povrćem smanjuje rizik od srčanih bolesti. Takve namirnice obiluju antioksidansima, mineralima i vlaknima koji štite zidove krvnih sudova i pomažu u regulaciji krvnog pritiska.
Integralne žitarice, poput ovsa, smeđeg pirinča i proizvoda od celog zrna, doprinose smanjenju “lošeg” holesterola i boljem metabolizmu. Masna riba – poput lososa, skuše i sardine – bogata je omega-3 masnim kiselinama koje deluju protiv upala i čuvaju srce. Orašasti plodovi, kao što su orasi, bademi i semenke, zajedno sa maslinovim uljem, naročito ekstra devičanskim, sadrže zdrave masti koje povoljno utiču na krvne sudove i nivo holesterola.
Ribu jedite barem dva puta nedeljno
S druge strane, ishrana bogata prerađenom hranom – brzom hranom, grickalicama i gotovim jelima – značajno povećava rizik od srčanih oboljenja. Preteran unos zasićenih i trans masti, kao i previše soli i šećera, dovodi do stvaranja naslaga u arterijama, povišenog pritiska i povećanja “lošeg” holesterola.
Nije potrebno da odmah potpuno promenite način ishrane – dovoljno je da korak po korak uvedete zdravije navike: zamenite beli hleb integralnim, jedite ribu bar jednom ili dvaput nedeljno, uvrstite orašaste plodove i mahunarke kao izvor proteina, koristite maslinovo ulje umesto maslaca i smanjite unos prerađene hrane, slatkiša i grickalica.
Samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može značajno smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara. Uključite kretanje u svakodnevni život – penjete se stepenicama umesto da koristite lift, izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije i prošetajte. Vežbanje pomaže i u kontroli telesne težine i smanjenju stresa, što su takođe važni faktori rizika za zdravlje srca.
povezane vesti
