Klementine su poput manjih, slađih rođaka narandže. Ali nemojte da vas njihova mala veličina zavara: jedna klementina ima samo 35 kalorija, ali obezbeđuje 36,1 mg vitamina C – gotovo 40 % dnevnih potreba za optimalno zdravlje.

Vitamin C je esencijalni nutrijent, što znači da ga vaše telo samo ne može proizvesti, pa ga morate unositi ishranom. On pomaže u uništavanju zaraznih mikroba, a istovremeno štiti vaša tkiva od oštećenja. Istraživanja pokazuju da redovno uzimanje dovoljne količine vitamina C može pomoći u smanjenju težine i trajanja simptoma prehlade i gripa. Međutim, malo je dokaza da uzimanje vitamina C nakon što ste već bolesni ubrzava oporavak, tako da je doslednost važna kada je u pitanju jedenje klementina.

Mnogobrojne prednosti

Prednosti se ne zaustavljaju samo na imunitetu. Vitamin C je takođe ključan za kolagen, protein koji održava vašu kožu čvrstom, punom i glatkom. Održavanje adekvatnog nivoa kolagena može smanjiti fine linije, sprečiti opuštanje kože, pa čak i ubrzati zarastanje rana.

Klementine su takođe pune drugih antioksidanasa, poput flavonoida, koji mogu pomoći u borbi protiv upale, smiriti crvenilo i ublažiti kožna stanja poput akni ili rozaceje. Zahvaljujući visokom sadržaju vode, ovi sočni zalogaji mogu pomoći koži da ostane hidratizovana, sprečavajući suvoću i perutanje.

Klementine takođe sadrže folat i tiamin, dva vitamina B grupe koja su ključna za vaše telo, podržavajući sve, od razvoja ćelija do zdravog metabolizma. I dok jedna klementina ima samo oko jedan gram vlakana, jedenje nekoliko komada tokom dana jednostavan je način za povećanje unosa, što podržava probavu, zdravlje creva i kontrolu telesne težine.

Mozak

Kao i drugi agrumi, klementine su dobre i za mozak. Sadrže bioaktivne spojeve poput polifenola, koji imaju protuupalna i antioksidativna svojstva koja pomažu u zaštiti mozga od oštećenja.

„Studije na životinjama pokazale su da nadopunjavanje ishrane citrusnim voćem smanjuje deficite u učenju i pamćenju, posebno prostorno pamćenje, koje nam pomaže da se setimo gde smo stavili stvari i prepoznajemo lica, što je ključno za pamćenje lica i imena“, rekao je za FoodNavigator dr David Vauzour, viši naučni saradnik na Medicinskom fakultetu Norwich.

Klementine su takođe bogat izvor hesperidina, bioflavonoida sa antioksidativnim svojstvima koji može pomoći u smanjenju upale, poboljšanju protoka krvi u mozgu i podršci celokupnom zdravlju moždanih ćelija. Istraživanja pokazuju da unos hesperidina u ishranu može pomoći u poboljšanju kognitivnih funkcija poput pažnje, učenja i pamćenja, kao i psihomotornih veština poput kretanja i koordinacije. Studije takođe pokazuju da svakodnevna konzumacija agruma poput klementina može smanjiti rizik od razvoja demencije kod starijih osoba za gotovo 15 %.

Raspoloženje

Moguće je da čak poboljšavaju raspoloženje. Prošle godine naučnici su otkrili da su ljudi koji su jeli dnevnu porciju citrusa imali oko 20 % manji rizik od dijagnoze depresije.

„Čini se da je efekat specifičan za citruse“, rekao je Radž Mehta, glavni autor studije, za The Harvard Gazette. „Kada pogledamo ukupnu konzumaciju voća ili povrća kod ljudi, ili pojedinačno voće poput jabuka ili banana, ne vidimo nikakvu vezu između unosa i rizika od depresije.“

Upozorenje

Ali pre nego što posegnete za klementinama, postoji nešto što treba imati na umu.

Neka istraživanja su pokazala da klementine sadrže furanokumarine, spoj koji se nalazi i u grejpu, a koji može ometati dejstvo određenih lekova, uključujući statine za snižavanje holesterola, i potencijalno izazvati komplikacije. Pre nego što dodate velike količine citrusnog voća u svoju svakodnevnu ishranu, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom o mogućim interakcijama sa lekovima.

 

Bonus video: