Gotovo 50% stanovništva Srbije pati od povišenog krvnog pritiska, koji je često nazivaju "tihim ubicom" jer se obično ne manifestuje očiglednim simptomima. Hipertenzija je postala globalni problem, jer čak 31% svetske populacije ima problema s njom. Statistike pokazuju da samo 24% ljudi ima hipertenziju pod kontrolom.
Visok krvni pritisak može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput srčanog i moždanog udara, bolesti bubrega i drugih ozbiljnih stanja. Ako je sistolni (gornji) pritisak 130 mmHg ili više, a dijastolni (donji) 80 mmHg ili više, smatramo da osoba pati od hipertenzije.
Istraživanja pokazuju da kućno praćenje krvnog pritiska može biti od velike pomoći u kontroli hipertenzije. Mnoge studije su pokazale da redovno praćenje pritiska kod kuće može dovesti do nižih vrednosti i sistolnog i dijastolnog pritiska.
Ako imate problema s nekontrolisanom hipertenzijom, korišćenje kućnog aparata za merenje pritiska može vam pomoći da lakše stabilizujete stanje.
Jedno od čestih pitanja jeste koji aparat za merenje pritiska je pouzdaniji: digitalni ili tradicionalni aparat sa slušalicom i pumpicom. Mnogi ljudi su zbunjeni i pomažu se iskustvima drugih.
Na primer, Milana se pita da li može da veruje digitalnom aparatu, jer su joj brojke koje uređaj prikazuje ponekad preniske, dok njen muž ima drugačije rezultate. S druge strane, Zagorka se seća smešnih situacija kada je njena baka kupila digitalni aparat i svi iz komšiluka su se smeli, upoređujući rezultate na različitim aparatima.
Sena, pak, veruje da su najpouzdaniji tradicionalni aparati sa slušalicom i pumpicom, a slično mišljenje ima i mnogi lekari. Drugi, opet, smatraju da je za kućnu upotrebu bolji digitalni aparat, ali ističu da je važno da aparat bude na struju, a ne na baterije, jer baterije mogu uticati na tačnost merenja.
Iako je izbor između digitalnog i ručnog aparata često lična preferencija, digitalni aparati su svakako lakši za korišćenje, jer samo pritisnete dugme i za nekoliko sekundi dobijete rezultat. Ručni aparati, s druge strane, zahtevaju veće iskustvo i znanje jer treba da se koristi pumpica i stetoskop.
Postoje dve vrste digitalnih aparata: oni za zglob i oni za nadlakticu. Aparati za nadlakticu daju preciznije rezultate jer mere pritisak na arteriji koja se nalazi bliže srcu, dok su aparati za zglob lakši za korišćenje, ali možda manje tačni. Iako su aparati za nadlakticu nešto skuplji, razlika u ceni nije velika, pa se preporučuje da se za preciznost odabere aparat za nadlakticu.
Zlatni standard za postavljanje dijagnoze hipertenzije i dalje je ambulatorno merenje krvnog pritiska kod lekara, ali kućno merenje postaje sve važnije. Preporuke iz 2018. i 2020. godine daju značaj kućnom merenju i navode da se dijagnoza može postaviti na osnovu vrednosti 135/85 mmHg za dnevno merenje i 120/70 mmHg za noćno merenje.
Doktorka Vesna Stojanov upozorava da je važno imati odgovarajući aparat sa manžetnom adekvatne veličine, kao i da pritisak treba meriti u isto doba dana, tri puta u razmaku od tri minuta. Zbog tačnosti merenja, najbolje je meriti pritisak ujutro i uveče, a ako postoji velika razlika u rezultatima, ponoviti merenje.
Iako je kućno merenje pritiska korisno, važno je ne preterivati. Prekomerno merenje može izazvati anksioznost, a neki pacijenti zbog toga ne uzimaju terapiju redovno. Preporučuje se da se pritisak meri nekoliko dana kada se postavi nova dijagnoza ili započne nova terapija, dok dugogodišnji hipertoničari mogu meriti pritisak jednom do dva puta nedeljno ili mesečno.
