Kod žena, bolovi u mišićima i zglobovima uzrokovani starenjem mogu biti povezani s gubitkom estrogena. Promena životnog stila može pomoći.
Kada je dr. Vonda Rajt, ortopedski hirurg, bila u ranim četrdesetim, redovno je učestvovala u polumaratonima. Međutim, kada je ušla u perimenopauzu sa 47 godina, iznenada je počela imati poteškoće čak i sa hodanjem na kratke udaljenosti. Osećala je bolove u zglobovima i mišićima po celom telu. ,,Bila sam u najboljoj formi u svom životu," rekla je, a zatim dodala, ,,Jedva sam mogla da ustanem iz kreveta."
U svojoj privatnoj ordinaciji na Floridi, slušala je slične priče od žena koje su prolazile kroz menopauzu, uključujući i dugogodišnje sportistkinje koje su se sada borile sa jednostavnim pokretima. Te pacijentkinje su joj stalno govorile: ,,Imam osećaj kao da se raspadam," i to iako nisu imale nikakve očigledne povrede, piše New York Times.
Iako lekari već dugo znaju da menopauza utiče na zdravlje kostiju, dr Rajt i drugi sada veruju da prelaz utiče i na zdravlje mišića i zglobova. U radu objavljenom u julu, dr Rajt je ovom fenomenu dala ime: mišićno-koštani sindrom menopauze.
Sindrom se odnosi na skup stanja i simptoma koji postaju sve prisutniji tokom perimenopauze i nakon nje, uključujući, između ostalog, bolove u zglobovima, smrznuto rame, gubitak mišićne mase i gustine kostiju, kao i pogoršanje osteoartritisa. Istraživanja sugerišu da više od polovine žena u menopauzi može doživeti mišićno-koštane simptome, od kojih su neki dovoljno jaki da budu iscrpljujući, ali ih lekari često zanemaruju i gledaju na njih kao na neizbežne simptome starenja.
Kako izgleda ovaj sindrom ?
Dr. Rajt je opisala začarani krug koji vidi kod svojih pacijentkinja: Počevši od prelaza u menopauzu, žene počinju sve više da sede zbog bola koji osećaju. Što se manje kreću, to su manje sposobne da se kreću – i postaju slabije, kako u pogledu zdravlja kardiovaskularnog sistema, tako i u pogledu svojih mišića i kostiju. To ih izlaže još većem riziku od padova i preloma, a često su zbog toga operacije i oporavci komplikovaniji.
Dr. Andrea Singer, direktorka primarne zdravstvene zaštite žena u Univerzitetskoj bolnici Medstar Georgetown i glavna medicinska službenica Zaklade za zdravlje kostiju i osteoporozu, primetila je sličan obrazac među svojim pacijentkinjama. ,,Znamo da postoji značajan međusobni odnos između mišića i kostiju, a kada neko ima slabije mišiće, to povećava rizik od padova – a kada padnete na slabije kosti, to dovodi do preloma", rekla je.
U svom nedavnom radu, dr. Rajt tvrdi da je mišićno-koštani sindrom menopauze povezan sa padom estrogena, delimično zbog uloge hormona u borbi protiv upala. Kao takva, ona predlaže hormonsku terapiju estrogenom kao mogući tretman.
Iako veliki broj naučnih dokaza sugeriše da estrogen pomaže u održavanju kostiju čvrstim i štiti od osteoporoze, još nemamo podatke koji bi mogli sa sigurnošću reći da li je gubitak estrogena u određenoj meri odgovoran za bolove u mišićima i zglobovima, rekla je dr. Stefani Fabion, medicinska direktorka Društva za menopauzu (Menopause Society), najvišeg upravnog tela za lečenje menopauze u Sjedinjenim Državama. Društvo, međutim, podržava hormonsku terapiju za žene sa visokim rizikom od razvoja osteoporoze.
,,Mislim da treba reći da se neki od ovih simptoma i stanja pogoršavaju u srednjim godinama, ali je teže reći događa li se to više zbog starenja, gubitka estrogena zbog menopauze ili zbog kombinacije ovih pojava", rekla je dr. Fabion. ,,Takođe, ne znamo da li hormonska terapija efikasno leči ove simptome i stanja (ili kontroliše ili odlaže napredovanje)", dodala je.
Nekoliko lekara izjavilo je da pacijentkinje koje počnu uzimati hormonsku terapiju za odobrena stanja kao što su valunzi ili noćno znojenje takođe prijavljuju smanjenje bolova i nelagodnosti u mišićima i zglobovima.
,,Znamo da postoje mnoge stvari za koje je rano uzimanje estrogena korisno", rekla je dr. Singer. Ali, dodala je, "samo moramo paziti da ne odemo predaleko s upotrebom pre nego što se pojave konkretni dokazi."
Šta žene mogu da urade kako bi ublažile bolove u mišićima i zglobovima tokom menopauze?
Dr. Rajt je rekla da postoji nekoliko praktičnih koraka koje žene mogu preduzeti kako bi sprečile mišićno-koštani sindrom menopauze, kao i za rešavanje simptoma i stanja koja možda već imaju.
Kao prvo, nekoliko jednostavnih promena u ishrani može pomoći, rekla je, a i drugi stručnjaci se slažu.
Žene bi trebalo da razmotre ishranu bogatu protivupalnim namirnicama, poput mediteranske ishrane, te da ograniče prerađenu hranu i dodate šećere koji mogu povećati upalu u telu i stoga povećati bolove u mišićima i zglobovima. Osim toga, povećanje unosa proteina može vam pomoći u održavanju (ili čak izgradnji) mišićne mase, koja se smanjuje s godinama. I naravno, treba paziti da jedete hranu bogatu kalcijumom jer on može zaštititi vaše kosti.
Stručnjaci takođe preporučuju redovno uzimanje dodatka vitamina D3, koji može pomoći vašem telu da apsorbuje kalcijum kako starite. A ako imate porodičnu istoriju osteoporoze ili ste pod visokim rizikom iz drugih razloga, planirajte raniji odlazak na denzitometriju (medicinska pretraga kojom se procenjuje mineralni sadržaj kostiju i izračunava mineralna gustina za procenu čvrstoće kostiju) – na prelazu u menopauzu, ako ne i ranije.
Telesna aktivnost takođe je neophodna za zaštitu mišića i kostiju kako starite. Uz redovne aerobne vežbe za jačanje srca (poput hodanja, trčanja, plivanja, plesa ili korišćenja eliptične sprave), stručnjaci preporučuju najmanje dva puta nedeljno trening otpora od 20 minuta ili duže. Snažni mišići takođe pomažu u održavanju jakih kostiju.
Redovna rutina istezanja takođe može pomoći u sprečavanju povreda, ali svakako se istegnite nakon vežbanja ili, idealno, pre spavanja, budući da istraživanja pokazuju da je istezanje pre vežbanja neučinkovito za sprečavanje povreda i zapravo može biti kontraproduktivno jer privremeno slabi mišiće. Vežbe skakanja i preskakanja posebno su korisne za održavanje jakih kostiju. A redovne vežbe ravnoteže, pilates, joga i tai chi mogu vam pomoći da izbegnete padove kako starite.
Šta samo ime znači?
Iako još nema medicinskog konsenzusa o tome mogu li se mišićno-koštana stanja sa kojima se susreću žene u menopauzi službeno nazvati ,,sindromom", dr. Rajt i njeni saradnici nadaju se da će, time što su im dali ime, lekari moći bolje lečiti i možda sprečiti ova stanja. Takođe se nadaju da će podstaći buduća istraživanja. U sličnom potezu, 2014. godine, grupa stručnjaka uvela je pojam ,,genitourinarni sindrom menopauze" kako bi opisala popis vaginalnih, vulvarnih i urinarnih problema koji su česti nakon menopauze, što je omogućilo lekarima da bolje sagledaju te probleme i simptome.
Imenovanje stanja takođe može pomoći u potvrđivanju bolova žena u menopauzi kada su testovi za druga stanja negativni, rekla je dr. Mercedes von Dek, ortopedska hirurginja u Cambridge Health Alliance-u - za razliku od sugerisanja da su si to samo zamislile u svojoj glavi.
,,Kroz modernu medicinu žene su smatrane samo pomalo histeričnima” kada ne postoji očigledno medicinsko objašnjenje za neke simptome, rekla je dr. von Dek. Ali "ne možete ništa lečiti ako za to nemate ime."
Bonus video: