Srbima će ovo ,,teško" pasti: Jedna opuštajuća stvar bi mogla da bude najbolji saveznik zdravlja uma i tela

Putovanja, bilo da je reč o odlasku u drugu državu ili u drugi deo iste zemlje, daju nam priliku da prekinemo uobičajenu rutinu i doživimo nova iskustva.

Bilo da razgledate znamenitosti, probate nepoznatu hranu ili upoznajete nove ljude, putovanja ne samo da šire vidike: prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Travel Research, ona zapravo mogu doprineti i dužem životu. Istraživanje je pokazalo da, iako putovanja ne mogu zaustaviti starenje, ona mogu pomoći telu da održi ravnotežu, izgradi otpornost i oporavi se.

Pa kako to tačno funkcioniše? Kako putovanja utiču na naše telo i mozak i doprinose zdravom starenju? Lekari specijalizovani za dugovečnost i starenje su dali odgovore.

Kako putovanja mogu podržati zdravo starenje

Uopšteno gledano, studija posmatra putovanja kroz prizmu zdravlja i starenja. „Autori primenjuju koncept entropije, odnosno prirodnog kretanja od reda ka neredu, na ljudsko zdravlje i predlažu da pozitivna iskustva tokom putovanja mogu pomoći telu da održi ravnotežu, otpornost i sposobnost oporavka“, kaže dr Timoti Derler, lekar iz klinike ,,Ovation Private Health", specijalizovan za dugovečnost i preventivnu medicinu za Real Simple.

Ideja je da putovanja mogu objediniti nekoliko ponašanja koja već povezujemo sa zdravim starenjem: fizičku aktivnost, izlaganje novim okruženjima, društvenu interakciju, pozitivne emocije, opuštanje i mentalnu stimulaciju, objašnjava dr Derler. Važno je napomenuti da istraživači takođe ističu da nisu sva putovanja korisna: stresna, nesigurna, iscrpljujuća ili loše isplanirana putovanja mogu imati suprotan efekat.

Putovanja često uključuju kombinaciju nepoznatog okruženja i opuštajućih iskustava. Prema studiji, boravak u novoj sredini može stimulisati telo, povećati metaboličku aktivnost i pomoći aktiviranju samoregulativnih procesa koji održavaju biološke sisteme u ravnoteži. Pored toga, takva iskustva mogu pomoći telu da prepozna i reaguje na spoljne pretnje.

„Jednostavno rečeno, sistem samoodbrane postaje otporniji“, kaže Fangli Hu, doktorand na univerzitetu ,,Edith Cowan University" i vodeći autor studije, u saopštenju. „Hormoni koji podstiču popravku i regeneraciju tkiva mogu se oslobađati i unaprediti funkcionisanje sistema samoozdravljenja.“

Međutim, glavni zaključak studije nije da putovanja magično usporavaju starenje, kaže dr Derler. „Suština je da prava vrsta putovanja može objediniti mnoge faktore načina života za koje već znamo da podržavaju zdravo starenje: kretanje, povezivanje sa drugima, novinu, svrhu, radost, boravak napolju i oporavak od stresa“, objašnjava on. „U tom smislu, putovanja su manje bekstvo iz života, a više ponovno uključivanje u život na način koji podržava fizičko, mentalno i kognitivno zdravlje.“

Kako putovanja poboljšavaju fizičko zdravlje sa godinama

Pored onoga što je navedeno u studiji, putovanja imaju i druge fizičke koristi koje podstiču zdravo starenje. „Putovanja mogu značajno smanjiti stres i na makro i na mikrovaskularnom nivou“, kaže dr Pavitri Dvivedi, lekar primarne gerijatrijske nege iz University of Maryland Baltimore Washington Medical Group. „Uključivanje u različite aktivnosti poput hodanja i pravljenja pauza od svakodnevne rutine i stresora može povećati fizičku aktivnost.“

Slično tome, iz medicinske perspektive, jedna od najvećih prednosti putovanja je to što često podstiču ljude da se kreću bez osećaja da „vežbaju“, kaže dr Derler. „Hodanje po gradu, planinarenje, plivanje, nošenje prtljaga, penjanje uz stepenice ili istraživanje novih mesta mogu povećati dnevnu aktivnost“, objašnjava on. „Za mnoge starije odrasle osobe, ovakav umeren pokret podržava kardiovaskularno zdravlje, očuvanje mišića, ravnotežu, pokretljivost, regulaciju glukoze i metaboličko zdravlje.“

Kada putujemo, obično provodimo više vremena na otvorenom. „Izlaganje prirodnom svetlu može podržati cirkadijalni ritam i kvalitet sna“, kaže dr Derler. „Odavno znamo da san, oporavak od stresa, kretanje, sunčeva svetlost, društvena povezanost i boravak u regenerativnim okruženjima utiču na fiziologiju. Putovanja mogu biti jedan način da se ta ponašanja objedine.“

Pored toga, pozitivno iskustvo putovanja može smanjiti nivo kortizola, što donosi opšte zdravstvene koristi poput boljeg kardiovaskularnog zdravlja i smanjenja simptoma depresije i usamljenosti, kaže dr Dvivedi. „Boravak u prirodi takođe može fiziološki smanjiti stres, što je važno jer je hronični stres povezan sa upalom, lošim snom, povišenim krvnim pritiskom i lošijim metaboličkim zdravljem“, kaže dr Derler.

Ključ je da samo putovanje bude obnavljajuće, a ne iscrpljujuće. „Ubrzano, stresno putovanje sa lošim snom i previše alkohola veoma je različito od sporijeg putovanja koje uključuje hodanje, boravak napolju, zdravu hranu, smislene kontakte i pravi oporavak“, kaže dr Derler.

Kako putovanja utiču na mentalno zdravlje

Putovanja mogu biti veoma korisna emocionalno jer ljudima daju pauzu od ponavljajućih obrazaca stresa, objašnjava dr Derler. „Promena okruženja može pomoći ljudima da se resetuju, steknu perspektivu i ponovo se povežu sa onim što im donosi radost“, kaže on. „Pozitivno iščekivanje pre putovanja, kao i lepe uspomene posle njega, mogu poboljšati raspoloženje i opšte blagostanje.“

Jedan od važnih načina na koji putovanja pomažu mentalnom zdravlju jeste to što daju priliku za socijalizaciju — posebno van zone komfora. „Uvek pitam svoje pacijente o planovima putovanja jer mi to pomaže da razumem njihove društvene interese i steknem uvid u njihove sisteme podrške“, kaže dr Dvivedi. „Bilo da je u pitanju kratko putovanje automobilom radi ručka sa starim prijateljem ili međunarodni plan putovanja sa liste želja, putovanja prekidaju svakodnevnu rutinu i ulivaju osećaj nade za nešto novo. Ona pružaju neophodan emocionalni reset i odmor.“

Putovanja takođe mogu da ojačaju odnose. „Zajednička iskustva sa supružnikom, decom, unucima ili prijateljima mogu stvoriti povezanost i smisao, što su ključne komponente zdravog starenja“, kaže dr Derler. „Usamljenost i socijalna izolacija predstavljaju veliki zdravstveni rizik sa starenjem, pa sve što podstiče bezbednu i smisleno povezivanje može imati veliku vrednost.“

Na kraju, putovanja mogu pomoći u obnavljanju osećaja identiteta i mogućnosti. „Kako ljudi stare, mogu početi da se osećaju ograničeno rutinom, medicinskim dijagnozama ili strahom od propadanja“, kaže dr Derler. „Uspešno snalaženje na novom mestu, probanje nove hrane, učenje nečeg novog ili doživljavanje avanture može ojačati samopouzdanje i vitalnost.“

Kako putovanja poboljšavaju kognitivno zdravlje

Od planiranja putovanja do dolaska na odredište, mozak je tokom celog procesa aktivan na više načina istovremeno. „Putovanja angažuju različite delove mozga, uključujući izvršne, vizuospacijalne i funkcije pamćenja, što doprinosi manjem riziku od demencije“, kaže dr Dvivedi.

Pored toga, tokom putovanja se snalazite u novim okruženjima, donosite odluke, rešavate male probleme, čitate mape ili natpise, učite o istoriji ili kulturi, prilagođavate se novim rutinama i često koristite jezik i društvene veštine u nepoznatim situacijama, ističe dr Derler. „Takva novina i složenost predstavljaju dobru kognitivnu stimulaciju“, kaže on.

Na kraju, putovanja mogu doprineti i „kognitivnoj rezervi“ — odnosno sposobnosti mozga da ostane fleksibilan i otporan tokom vremena. „Putovanja to mogu da podrže jer kombinuju učenje, radoznalost, senzornu stimulaciju, kretanje i društveni angažman“, kaže dr Derler. „Sve su to faktori koji su korisni za zdravlje mozga.“

Bonus video: