Buđenje tokom noći je veoma česta pojava i većina ljudi ga s vremena na vreme doživi. Iako često deluje zabrinjavajuće, naučna objašnjenja pokazuju da to uglavnom nije znak poremećaja, već normalan deo ciklusa spavanja kroz koji telo prolazi tokom noći.

Prema rečima Talar Moktarijan, asistentkinje na katedri za mentalno zdravlje na Univerzitetu Vorvik, naš san nije podjednakog kvaliteta tokom noći.

— Ljudi često misle da treba da spavaju neprekidno, ali u stvarnosti se san odvija u ciklusima koji se menjaju — rekla je Moktarijan.

U prvoj polovini noći najviše je zastupljen dubok san, dok se pred jutro sve češće javljaju lakše faze spavanja u kojima se čovek lakše budi. Zbog toga su rana jutarnja buđenja sasvim uobičajena.

Na to utiču i hormoni i melatonin, koji pomaže da zaspimo i održava san, tokom noći dostiže maksimum, a zatim počinje da opada. Istovremeno raste kortizol, hormon koji priprema telo za buđenje, pa ta promena prirodno povećava šanse da se osoba probudi.

 

Stres i noćne misli

Još jedan važan faktor jeste način na koji mozak funkcioniše u tim satima. U toku noći, kada nema spoljašnjih distrakcija, misli postaju intenzivnije i često negativnije.

— U ranim jutarnjim satima ljudi su skloniji da se fokusiraju na brige i probleme, jer nema drugih stimulusa koji bi im odvukli pažnju — kaže sagovornica portala Science Alert.

Kratka buđenja tokom noći mogu lako da prerastu u duže periode budnosti, posebno ako osoba počne da razmišlja o stresu, poslu ili ličnim problemima. Zbog toga se buđenje oko 3 ujutru često doživljava kao nešto negativno, iako je u suštini normalna pojava.

U tom delu noći dešavaju se i fiziološke promene, te tako  blago raste telesna temperatura, a smanjuje se "pritisak za spavanjem", jer je telo već odradilo deo potrebnog odmora. Sve to olakšava buđenje.

Stručnjaci ipak ističu da povremeno buđenje nije zabrinjavajuće, jer se većina ljudi tokom noći budi više puta, ali se toga ne seća pošto brzo ponovo zaspi, izvor RTS. 

Problem nastaje tek kada su buđenja česta i kada osoba ne uspeva da ponovo zaspi, što može dovesti do umora i slabije koncentracije tokom dana.

U suštini, nauka objašnjava da su rana buđenja posledica prirodnog toka sna, hormonalnih promena i mentalne aktivnosti, a ne nužno znak nekog poremećaja.