Nema veće muke za baštovana nego kada posle letnjeg pljuska izađe u baštu i vidi da je paradajz popucao. Juče je bio lep, zategnut i zdrav, a danas na svakom drugom plodu duboke pukotine. Mnogi odmah okrive kišu, ali istina je malo drugačija.

Moja komšinica, koja paradajz gaji više od 30 godina, uvek kaže:

"Nije kiša kriva. Krivi smo mi što ga pustimo da ožedni."

I, koliko god zvučalo jednostavno, upravo u tome se krije najveći problem.

Paradajz ne puca zbog kiše, već zbog šoka

Zamislite da nekoliko dana jedva pijete vodu, a onda odjednom popijete nekoliko litara. Slično se dešava i sa paradajzom.

Kada zemlja danima bude suva i tvrda, koren se navikne na malu količinu vlage. A onda padne jaka kiša ili ga obilno zalijemo. Biljka odjednom povuče ogromnu količinu vode, plod počne naglo da raste iznutra, a kožica jednostavno ne može da izdrži taj pritisak.

Rezultat su pukotine koje se najčešće pojavljuju oko peteljke ili na vrhu ploda.

Najviše stradaju krupne sorte poput volovskog srca, dok čvršći paradajzi, kao što su roma, san marzano ili čeri, mnogo bolje podnose ovakve promene.

Ako je pukao, ne ostavljajte ga do sutra

Ovo je greška koju mnogi prave.

Vide napukao paradajz i pomisle: "Ubraću ga sutra."

Ali već posle jedne tople letnje noći kroz pukotinu ulaze vlaga, gljivice i buđ. Zato je najbolje da ga uberete čim kiša prestane.

Ako je ostatak ploda zdrav, samo odstranite napukli deo i iskoristite ga za salatu, sos ili kuvanje. Nema razloga da ga bacate.

Trik koji stare baštovane retko kada izneveri

Ako pitate ljude koji godinama imaju baštu, gotovo svi će vam reći isto, malč je pola posla.

Sloj pokošene trave, slame ili sitne kore oko stabla čuva vlagu u zemlji i sprečava da se ona naglo suši.

To znači da koren ne prolazi kroz stalni ciklus žeđi i naglog natapanja, pa su i plodovi mnogo otporniji na pucanje.

Najbolje od svega je što vas ovaj trik praktično ništa ne košta.

Umesto jedne velike kante vode, bolje češće po malo

Još jedna greška koju skoro svi pravimo jeste zalivanje jednom nedeljno "do vrha".

Paradajzu mnogo više prija kada dobija manje količine vode, ali redovno.

Otprilike dva litra vode uz svaku biljku na svaka dva dana mnogo su bolji izbor nego obilno zalivanje jednom sedmično. Tako će zemlja stalno biti ujednačeno vlažna, a plodovi neće doživeti šok kada padne kiša.

Kad meteorolozi najave pljusak, uradite jednu stvar

Ako vidite da se sprema nevreme, obiđite baštu i oberite sve plodove koji su skoro sazreli.

Mnogi čekaju da paradajz potpuno pocrveni na stabljici, ali upravo tada najčešće i popuca.

Mnogo je bolje da dozri dva ili tri dana na kuhinjskom prozoru nego da ga ujutru pronađete napuklog.

Mala promena koja može da sačuva pola roda

Nekada nije potrebno ni više vode ni skuplje đubrivo.

Dovoljno je da zemlja nikada ne bude potpuno suva, da oko biljke stavite malo malča i da ne čekate poslednji trenutak za berbu.

Baš te sitnice često odlučuju da li ćete u avgustu brati pune gajbice zdravog paradajza ili ćete svaki drugi plod morati da bacite.

A vi, imate li svoj provereni trik protiv pucanja paradajza? Napišite u komentarima šta se u vašoj bašti pokazalo kao najbolje rešenje.