Jedna od najpopularnijih pevačina na domaćoj javnoj sceni, Nataša Bekvalac, obeležila je i i dalje boji muzička poglavlja, a malo ko zna da njen put i prodor na sami vrh muzičkih top lista nije bio lak. Nedavno je objavila svoj 6. studijski album gde su se sve pesme izdvojile. Međutim, pred svoje profesinalne karijere, Nataša je i mama, sestra, prijateljica, drugarica, ćerka, a negde u budućnosti i partnerka. 

Pevačica je posetila redakciju portala "Naj žena" i zdušno progovorila o stvarima o kojima do sada u ovom obliku nije pričala.

U tom duhu, otvorili smo naš razgovor stihovima jedne od njenih pesama... 

Meni je inspirativna vaša pesma "Izlečena". I u vezi sa tim, da li ima stvari u 2025. za koje "više ništa nećete preduzeti" da se one ne bi ponovile u 2026. godini?

— Sigurno da postoje, ali ja sam davno sam shvatila da prosto postoje neke stvari koje ne možeš da kontrolišeš i na koje ne možeš da utičeš. I ako uđeš u taj začarani krug koji suštinski ne vodi nikuda, sem u gubljenje tebe same, energije i svega ostalog što možeš da izgubiš, nekada je pustiti najhrabrija stvar koju možete da uradite! To nije ni malo lako, zato što sve nas kroz neke stvari vodi ego. Mislim, to nekad imamo kao osvešćeno, a nekada to nemamo kao osvešćeno. Nego mislimo da radimo ispravnu stvar, a zapravo iz nas vrišti onaj povređeni deo naše ličnosti, najsvileniji mogući koji te vuče uglavnom u pogrešnom pravcu i smeru. Tako da nekad pustiti je jako hrabra odluka. Uopšte nije lako, jer kad kažeš reči pustiti to se odma misli na to da odustaješ. Nekad je to zapravo samo - "Hej, verujem u život, ja nisam dovoljno velika da mogu prosto da kontrolišem ove stvari".

Da li to onda znači da zapravo vi "zatvarate krugove" tako što ponekad možete i da dozvolite sebi da pustite neke stvari? 

— Neke stvari sam sigurno morala da pustim. Jer puštanje jeste jedan vid oslobađanja. Ali to ne važi za sve stvari. Zavisi o čemu govorimo. Ali tamo gde više nemate kontrolu i gde ste učinili sve što je do vas, treba pustiti.

Šta ste to poslednji put pustili u 2025. godini? 

— Pustila sam neke osobe, pustila sam neka ponašanja nekih osoba i pustila sam polemiku oko nekih događaja koja sam shvatila da bukvalno ne vode nikamo i kakav god da je ishod, da meni više ništa ne znači.

A postoji li neka stvar koju ste prvi put probali u 2025. i isto bi da radite i ponovite u 2026?

— Ah, kako je škakljivo ovo vaše pitanje! (smeh) Ako imate glavu kao što je moja... Ah, da. Svakako da, da. Ali ovo ozbiljno odgovaram. Sigurno da, da. Postoji mnogo stvari koje bih ponovila u 2026. i koje želim da se stalno ponavljaju.

A šta ste to poslednji put po prvi put probali? 

— Ono što mi prvo pade na pamet je da imaš apsolutno poverenje u nekog ili u nešto što nije zaslužilo ili što nije zaslužio da ga ima. Ali to je prelepo zato što je oslobađajuće. Zato što ti daš potpuno jedno poverenje i onda... I onda je samo do tog nekog ili do nečeg kako će se stvari odigravati, ali ti si u biti odmah u startu oslobođen, zato što nemaš loše namere.

A što vam se to oštetilo u 2025. i što Vam je dalo dobru lekciju za 2026. godinu? 

— U 2025. me je baš puno toga, da kažem, povređivalo ili štetilo. Kod mene su uvek ljudi. Mislim, ljudi ili njihovi postupci. Susretala sam se sa ljudskim zlom, ali za mene bez ikakvog razloga. A onda moraš da shvatiš, što sam ja osvestila, da postoje prosto neki ljudi koji su evil i to je kraj. Znači, ne mogu da se bavim iz kojih je to razloga ... U kodu im je. Jače je od njih - da budu zli.  Prosto, to je tako. I ništa nije do tebe. I onda kad sam osvestila da ta osoba radi to kao neki obrazac, a da sam se ja samo našla tu na putu, ali prosto postoje ljudi koji ne leče svoje rane, ne bave se sobom na taj način na koji se bavim ja ili mislim i u principu to je najlakše. Najlakše je biti zao.

I sada kad mi to pričate, jedna druga stvar mi pada na pamet, mislim da ste jako dobara prijateljica. Baš mi tako zračite. A šta vi mislite, kakva ste prijateljica drugima? 

— Ja mislim da sam naporna. Ja mislim da sam jako naporna, prijateljica. Mislim da puno umem da pružim, jer moje srce je za moje prijateljice... Kad kažem prijateljice, mislim i na sestre. To je ta vrsta sestrinske energije, kako da kažem. Ja se kunem, inače, u sestrinstvo. Čak mi je malo ritualno to naše sestrinstvo. Malo nekada znamo da izgledamo kao neka vrsta sekte. Jer volim te naše ženske krugove. Kad kažem sekte, ne mislim na nešto što je loše, nego na te zatvorene naše ženske krugove u kojima funkcionišemo jako dobro.

Ali mislim da sam naporna. Mislim da sam naporna u smislu jer ja toliko znam da ispričam i očekujem pomoć. Znači, bukvalno, nazovem svoju sestru i drugaricu i ispričam joj nešto što niko nikada ne bi ispričao u životu. Znači, ono bukvalno najveće smeće iz svog života i ćutim jer očekujem sad da mi se pomogne. Znači, bukvalno - "Šta ćemo da radimo?".

Znači, vi ste osoba problem-rešenje?

— Ja sam shvatila da ja ne mogu sama. Mislim, meni su jako značajne moje sestre i moje drugarice... Mislim da moja glava nije kadra da sve rešava sama. I kad sam shvatila da nisam sama, onda sam to počela da... upotrebljavam i zloupotrebljavam. (smeh)

Čini mi se da "preterano razumete sve ljude", da se previše empata, da ulazite u njihove glave...

— To je dijagnoza. Eto, otkrila sam jednu od svojih. Ja mislim da se sa tim rađaš. Zato što sam ja bila takva kao dete, uvek sam naginjala više ka nezaštićenom, ka nekom kome je potrebna pomoć. I u tim stvarima ti znaš da doživiš čak i kao dete taj burn out, gde nemaš više resurse za tugu, ni svoju, ni tugu drugih ljudi. I onda se dešava to da se osećaš prazno, bez energije, bez ikakvih resursa da bilo šta kome pružiš, a na to si prosto navikla ljude oko sebe. I zato mora da se radi puno na tome i da se sam kao biće zaštitiš jer miko nije rođen da bude eksploatisan ili da samo daje. 

Imam još jednu teoriju, a to je da imamo sve to trojstvo u našim životima i znače nam tri aspekta. To su porodica, prijateljstvo i partnerstvo. Porodica i prijateljstvo smo obradili kroz sestre i prijateljice i sad bih ja malo zagrebao i taj emotivni vaš deo. Da li ste odustali od partnerstva?

— Jako mi je teško da odgovorim na ovo vaše pitanje zato što se ja već godinama borim sa emocijom u odnosu na muškarce, a to je jedna emocija koja nije uopšte ženstvena, koja uopšte nije iz ženskog principa, koja nije iz ženske energije, već je u jednoj, 'ajde da kažem, osvetničkoj emociji. Ja to ne mogu da prosto izbegnem jer moje iskustva su me dovela do toga da se ja osećam kao da sam sama, da mogu sve sama i da, ono, bukvalno - skloni se, ja ću! To nije dobro.

Mislim, to nije dobro jer ja nisam u svom prirodnom položaju. Nisam životno u svom prirodnom položaju. Zato što ja obavljam stvari koje u principu, o kojima ženska energija ne bi trebala uopšte razmišljati i baviti se time. A igrom okolnosti u kojima sam se ja našla, ja sam preuzela stvari, terete koje u principu nisu, ne bi trebalo da budu moji, ali iz nemogućnosti nečeg drugog, ja sam ih preuzela na sebe, pa još uvek u meni tinja… Imam ja i besa, imam ja i tuge, imam ja i tog rivaliteta, što iz iskustva, a što iz onog što sam kao dete još osetila da ako si muškarac onda ti se nešto- važi, a ako si žena, devojčica, moraš puno, puno, puno toga da radiš da bi uopšte bila priznata ili viđena u tom, da kažem, svetu muškaraca, u kom generalno živimo. Ali ja moram prvo da se sredim, da se smirim, da bi uopšte nekom ostavila prostor. Znate, užasno je neprivlačno biti u društvu žene kao što sam ja muškarcima. Muškarcima je neprivlačno. Ja sam neprivlačna.

Jer ne ostavljam prostor da muškarac bude u svojoj energiji jer sam ja stala na to mesto. Ja se ne pravim važna sad kad ovo pričam. Ja samo ne mogu drugačije jer trenutno nisam sposobna. A ukoliko budem inspirisana od strane neke predivne muške energije, stabilne, koja neće da se takmiči već i u svojoj sigurnosti gde sam ja polusmešna u toj svojoj ulozi, ja ću vrlo rado da se pomerim na koju god stranu treba, da ostavim jedno mesto koje u mom slučaju i sad već mora da se zasluži.

Je l' Vi želite da volite? 

— Ja volim. Ja volim.

Hajde da zakružimo ovaj intervju... Kao jedna snažna žena koja osnažuje i druge žene, šta biste poželeli ženama u 2026. godini?

— Prvo bih se osvrnula na ovo što ste rekli da sam ja snažna, jer ja uopšte ne mislim to o sebi. Ja mislim samo da su me okolnosti stavljale u situacije gde nisam imala izbor. Gde su neka bića, meni važnija od mene same, mene terale da ja koristim kapacitete koje nisam znala ni da imam i da se to oslikava kao snaga. A zapravo je to nemanje drugog izbora.

Ja ne bih volela nijednoj ženi da bude snažna na način na koji sam to ja. Zapravo mislim da sam veoma fragilna, veoma krhka, veoma nežna i da bih se vrlo lako odrekla tog vašeg epiteta ako bih imala priliku da ipak budem sve ono za šta sam zapravo rođena.

A moja poruka ženama je da stvarno veruju u sebe, da nikad ne posumnjaju u svoje kapacitete, u svoje talente, u svoje želje, u svoja maštanja i da samo stvarnom ljubavlju prema sebi, ali ne ono egoističnom, ništa spoljno, nego da stvarno zavole i prihvate sebe. Tada će čudesa da se dešavaju i da im se putevi kao cveće bukvalno otvaraju. Želim im sve najlepše.

Bonus video: