Na surovoj planini, daleko od grada, lekara i gotovo svih ljudi, u selu Donje Babine kod Prijepolja živi potresna priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U trošnoj kući, gotovo odsečeni od sveta, žive majka Milica Langović (76) i njena dva sina - Miroslav i Njegoš, obojica teško bolesni i potpuno nepokretni.

Već decenijama ova hrabra žena sama vodi najtežu životnu bitku. Njeni sinovi od rođenja boluju od cerebralne paralize, a poslednjih deset godina prikovani su za invalidska kolica i potpuno zavise od majčine pomoći.

Milica je danas svojim sinovima sve - i majka, i otac, i negovatelj, i jedina sigurnost.

Njene ruke su umorne, snaga je sve slabija, ali ljubav prema sinovima ne posustaje.

„Plašim se svake zime. Imam 76 godina i više nemam snage kao nekad. Plašim se samo jednog - šta će biti s njima kada mene više ne bude. Ko će da im doda čašu vode, lekove, parče hleba? Ta misao me ubija svakog dana“, kroz suze priča Milica.

Do njihove kuće vodi težak i gotovo neprohodan put, pa lekari i hitna pomoć do njih jedva mogu da stignu, naročito tokom zime kada sneg zaveje ceo kraj.

Žive daleko od svih, a pomoć im je neophodna

Retki su oni koji svraćaju do Langovića da im pruže pomoć i utehu. Među njima je i Lazar Gluščević, čovek koji je slučajno upoznao ovu porodicu, a danas je njihov veliki oslonac.

„Kad sam prvi put video Milicu i njena dva sina, srce mi se steglo. Od tada pomažem koliko mogu. Sa prijateljima smo im napravili stazu ispred kuće da bar mogu lakše da izađu“, kaže Lazar.

Ali svi znaju da to nije dovoljno.

Jedini spas je preseljenje pre zime

Po mišljenju ljudi koji im pomažu, jedino trajno rešenje jeste da se porodica preseli bliže gradu - negde gde hitna pomoć i lekari mogu da stignu na vreme.

„Njima ne treba luksuz. Dovoljna je mala kuća blizu doma zdravlja ili bolnice. Samo da nisu više ovde, sami na planini. Moramo da ih sklonimo pre prvog snega“, poručuje Lazar.

Milica i njeni sinovi ne traže mnogo. Ne traže bogatstvo, komfor ni luksuz.

Žele samo ono osnovno — krov nad glavom bliže ljudima, lekaru i sigurnijem životu.

U planinskoj tišini tri napaćene duše i dalje čekaju pomoć. Njihova priča danas je podsetnik da je ponekad nečiji spas u samo jednoj pruženoj ruci.