Nekada je gotovo svaka kuća imala svoja nepisana pravila koja su se poštovala bez pogovora. Bake su ih prenosile unucima, roditelji deci, a mnoga narodna verovanja opstala su do danas. Iako danas deluju kao obična sujeverja, nekada su bila važan deo porodične tradicije.

Osim običaja vezanih za sreću, zdravlje i blagostanje doma, postojala su i brojna verovanja o vaspitanju dece. Jedno od najpoznatijih odnosilo se na sasvim običnu metlu.

Prema narodnom verovanju, dečaka nikako nije smela da udari metla, čak ni u šali. Stariji su govorili da bi to moglo da „zaustavi njegov rast“, zbog čega su bake odmah reagovale kada bi videle da neko metlom dodiruje dete.

Naravno, za ovo ne postoji nikakav naučni dokaz, ali se verovanje prenosilo s kolena na koleno decenijama.

Zašto je metla bila toliko važna?

U narodnoj tradiciji metla nije služila samo za čišćenje. Smatrala se simbolom doma, reda i porodičnog mira, pa se verovalo da prema njoj treba imati poštovanja.

Zbog toga su postojala brojna pravila. U mnogim krajevima nije se ostavljala nasred sobe, nije se rado pozajmljivala komšijama, a verovalo se i da ne treba prelaziti preko nje jer to može da donese svađu ili nesreću u kući.

Upravo iz takvog verovanja nastala je i priča da udarac metlom može loše da utiče na dete, pa se govorilo da dečak neće dovoljno porasti ili da neće napredovati kako bi trebalo.

Nauka kaže drugačije

Danas je poznato da metla nema nikakav uticaj na rast deteta. Na visinu najviše utiču genetika, ishrana, zdravstveno stanje i životne navike, a ne narodna verovanja.

Zašto je onda nastalo ovo verovanje?

Etnolozi smatraju da su ovakve priče često imale vrlo praktičnu svrhu. Umesto dugih objašnjenja, stariji su kratkim i lako pamtljivim upozorenjima pokušavali da spreče nepoželjno ponašanje.

Moguće je da je cilj bio da odrasli ne kažnjavaju decu predmetima iz domaćinstva i da ih podsete da prema najmlađima treba da se odnose pažljivo.

Zato su ovakve rečenice opstale decenijama. I danas ih mnogi pamte, iako retko ko zna kako su zapravo nastale.

Narodna verovanja danas su pre svega deo tradicije i podsećaju na vreme kada je gotovo svaki predmet u kući imao svoje simbolično značenje i neku životnu pouku.