Merima je muslimanka i slavi Uskrs: „Ako ima dovoljno ljubavi, nije važno da li se krstiš ili klanjaš“

Verili se posle mesec dana viđanja

U jeku rata u Bosni, 1992. godine, Merima je vojnim svionom stigla u Beograd, kako bi našla tetku koja je tu živela. Ubrzo je upoznala Dušana Pavlovića koji ju je, posle mesec dana viđanja, pozvao na slavu. Otišla je da pomogne njegovoj majci, a on je – zaprosio.

Njihov brak nisu svi odobravali

Tek posle nekoliko godina, Merima je saznala da su njeni roditelji živi. Tada im je

- Kada su saznali da sam živa, bili su srećni, jer su se plašili da su i mene izgubili. Ljutio se tata malo na početku, ali kako narod kaže, svoje se meso ne jede. Pošto mi je brat stradao u tom ratu u Bosni, ostale smo dve sestre i ja. Jedna sestra mi se udala za Amerikanca, druga za muslimana, tako da moj otac u svojoj kući ima tri veroispovesti. Moji roditelji su toliko zavoleli Dušana, da su uvek govorili da im je to najbolji zet.

Sve sam od svekrve naučila

U Beogradu su svi znali odakle je Merima došla i koje je veroispovesti, ali nikada nije imala neprijatnosti zbog toga. Ona i Dušan slave sve praznike zajedno, i muslimanske i pravoslavne. Meri kaže da vera i nacija nisu njena životna odrednica.

- Za mene je važno kakav si čovek. Nevažno je da li se krstiš ili klanjaš - objašnjava i dodaje da je u tom duhu vaspitavala i ćerke.

Merima kaže da je sve pravoslavne običaje naučile od svekrve sa kojom se odlično slagala.

- Na Veliki petak postimo svi u kući, ćerke i ja zajedno farbamo jaja. Prvo jaje koje ofarbam u crvenu boju odvojim kao čuvarkuću. Onu čuvarkuću od prošlog Uskrsa zakopam pod rodno drvo, valja se za napredak porodice. To sve me je svekrva naučila. Novu čuvarkuću stavim u ukrasnu posudu do sledećeg Uskrsa. Najlepši uskršnji običaj mi je kada se kucamo jajima. Ćerkama uvek dam guščje jaje koje je malo jače, da bi pobedile – priča Meri za naš portal.

Kaže da joj je kucanje jajima najlepši deo praznika, kada su svi na okupu, zabavljaju se i smeju.

- Zar je važno da li se peva ili pjeva, kog smo opredeljenja, nacionalne ili verske pripadnosti ako smo ljudi i ako imamo dovoljno ljubavi za sve? Ima li išta lepše nego videti da se svoje čuva, tuđe poštuje, a sloga vlada među ljudima? – zaključuje Merima.

Bonus video: