Sutra slavimo veliki pravoslavni praznik - Vozdviženje Časnog Krsta to jest 

Box: Krstovdan
. U verskom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u praznike tokom kojih je obavezan post.

O značaju praznika govori činjenica da ga naša crkva obležava čak 2 puta u godini, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.

Osim za jesenji Krstovdan, jednodnevni postovi važe i za sledeće dane:

- Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica.

- Krstovdan, uoči Bogojavljenja, 18. (po starom kalendaru 5.) januara.

- Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja, 11. septembra (29. avgusta).

Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoji nekoliko stepeni posta:

  1. Kada jedanput u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno nekuvanu, suvu – tzv. suhojedenje;
  2. Kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan, ali kuvanu u vodi – tzv. post na vodi;
  3. Kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije – ovo je tzv. post na ulju i vinu; i
  4. Kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana – tzv. post na ribi.

Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.

Dakle, suhojedenje podrazumeva uzimanje suve hrane ili samo hleba bez vode, jedanput na dan.

Podsetimo, pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje.