Ne postoji priručnik za savršeno roditeljstvo, ali postoje mali znaci ljubavi koje deca nikada ne zaboravljaju. Donosimo vam 4 jednostavne navike koje grade duboku povezanost između vas i vašeg deteta.
Roditeljstvo se ne zasniva na „velikim trenucima“ ili savršenim fotografijama s Instagrama. Ono se gradi kroz male, svakodnevne stvari koje radimo iz ljubavi. Upravo te jednostavne navike često govore više od hiljadu reči.
Voleći svoju decu ne znači da morate biti savršen roditelj, već prisutan roditelj. Neko ko se trudi, ko pokušava da bude tu, čak i kada ne zna tačno kako.
Shutterstock
Sve ove navike nemaju veze s tim da li ste sve uradili „po pravilima“, već s tim da li ste bili tu kada je bilo najpotrebnije. I da li ste pokazali svojoj deci da su vredna ljubavi – baš takva kakva jesu.
Evo 4 jednostavne stvari koje roditelji koji vole svoju decu rade svakog dana:
1. Umiruju i teše svoje dete
Prva stvar? Umirite i utešite svoje dete kada mu je teško. Vi najbolje znate šta vašem detetu pomaže. To može biti zagrljaj, topao ton, vaš smiren glas, dlan na ramenu ili samo vaše prisustvo.
Shutterstock
Za mlađe dete to može značiti fizički kontakt: podići ga, priviti uz sebe, dati mu osećaj sigurnosti. Kod starije dece možda će pomoći blago tapšanje po leđima ili tiha rečenica: „Tu sam, sve je u redu.“
Naučna istraživanja pokazuju da deca uče kako da se nose s emocijama posmatrajući nas. Ako mi ostanemo smireni dok su oni uznemireni, veća je verovatnoća da će i oni s vremenom usvajati takvo ponašanje, što im pomaže u razvoju emocionalne otpornosti i zdravijih odnosa.
2. Ostaju radoznali u vezi sa svojim detetom
Dobra povezanost s detetom počinje radoznalošću. Kada dete nešto kaže, uradi ili se ponaša „čudno“, pokušajte da se ne bacite odmah na rešenja ili kritiku. Umesto toga, budite radoznali. Pitajte sebe: Šta se to zapravo dešava u njemu/njoj?
Shutterstock
Kako to izgleda u praksi: Budite zaista prisutni dok dete razgovara s vama (odložite telefon na minut). Slušajte sa empatijom, bez predrasuda i osuđivanja. Postavljajte otvorena pitanja poput:
„Kako si se tada osećao/la?“
„Šta ti je bilo najteže?“
...umesto:
„Zašto si to uradio/la?“
Kada ovako slušamo, dete se ne samo oseća viđeno i prihvaćeno, već i uči kako samo da bude radoznalo, empatično i bez osude prema drugima. A to su veštine koje vrede čitav život.
3. Povezujete se sa detetom čak i kada je teško
Dr Danijel Sigel, poznati neuropsihijatar, često naglašava koliko je važno da se sa detetom povežemo posebno onda kada je „van kontrole“. To su oni trenuci kada bismo najradije „odustali na trenutak“, ali baš tada nas najviše trebaju.
Shutterstock
Povezivanje ne znači uvek ozbiljan razgovor. Nekada to može biti blaga šala, zajednički smeh ili igra, ali uvek sa porukom:
„Tu sam, vidim te i volim te – i kada ti je teško.“
To povezivanje najpre ide kroz emocije: pogled, ton glasa, dodir, govor tela.
4. Izvinjavaju se kada pogreše
Niko od nas nije savršen – ni blizu. U roditeljstvu ćemo, gotovo sigurno, s vremena na vreme povisiti ton, reći nešto što nismo mislili ili reagovati previše burno.
I to je u redu – ako nakon toga uradimo ono što deca zaista pamte: iskreno se izvinimo.
Reći detetu:
„Žao mi je, nisam dobro reagovala. Znam da te to povredilo. Pokušaću sledeći put da budem bolja.“ Shutterstock
– to je ogromna stvar.
Na taj način pokazujete detetu da nije sramota pogrešiti i da uvek možemo pokušati ponovo.
To gradi odnos pun poverenja, iskrenosti i međusobnog poštovanja.
A to je mnogo važnije od bilo koje „savršene“ reakcije.
Ove četiri navike su jednostavne, ali njihova snaga je ogromna.Ne morate ih sprovoditi savršeno svaki dan.
Nema ocena, nema perfekcionizma.
Bitno je samo da znate da vaše prisustvo, vaš trud i vaše male geste čine čudo u životu vaše dece.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
