Roditelji tinejdžera znaju da postoji mnogo tema koje tinejdžeri mogu da pokrenu, a koje mogu učiniti da se roditelji osećaju neprijatno. U suštini, to i nisu stvari koje bi zaista morale da izazovu nelagodu – to znamo – ali nas uglavnom zateknu, jer to nisu teme o kojima svakodnevno razgovaramo sa svojom decom.
Da, do juče su bili mali, pričali o igračkama i crtaćima, a danas žele da razgovaraju o se**u, alkoholu... Eh, da.
Sa tinejdžerima moramo biti svakodnevno spremni da razgovaramo o temama o kojima do sada nismo pričali. Zašto ne treba da puši marihuanu, gde se mogu kupiti prezervativi, šta su prezervativi, da li sme da stavi pirsing u nos... Iako najčešće nismo spremni na takve razgovore, važno je da to ne pokažemo. Ali isto tako, važno je i da ne izgovorimo prvu stvar koja nam padne na pamet ili da se zgrozimo, strogo zabranimo – bez izuzetka. Zato je dobro imati „keca u rukavu“.
Shutterstock
Na jednom panelu na temu ,,Anksiozni dečaci", psihološkinja Lisa Damour dala je najbolji mogući odgovor za većinu neprijatnih tema koje tinejdžeri mogu da pokrenu.
Trik rečenica
To je rečenica koja vam može dati vremena da razmislite o temi, a tinejdžeru neće odati da ste iznenađeni njegovim pitanjem. Dodatni plus: delovaćete kao „kul roditelj“ jer vam je stalo do toga šta vaše dete misli.
Ta „čarobna“ trik-rečenica glasi:
„Reci mi šta ti misliš o tome.“
Dr Damour je psihološkinja specijalizovana za rad sa tinejdžerima, autorka tri bestselera sa liste New York Timesa i voditeljka podcasta Ask Lisa, u kojem svake nedelje odgovara na roditeljska pitanja. Za portal Upworthy je dodatno objasnila koristi ovakvog pristupa.
„Postoje dve velike prednosti za roditelje koji koriste ovu rečenicu“, kaže Damour.
„Prva prednost je to što vam ona omogućava da se saberete i date sebi malo vremena pre nego što reagujete na način zbog kojeg ćete možda kasnije zažaliti. Druga prednost je to što će vam pomoći da odredite pravac razgovora.“
Osećanja
Dr Damour kaže da, kada podstaknemo tinejdžera da podeli svoja osećanja o nekoj neprijatnoj temi, mi zapravo usmeravamo razgovor na pravi način. To je mnogo bolje nego odmah presuditi i držati predavanje, recimo, o opasnostima droga – a da prethodno nismo ni saslušali svoje dete.
Na primer, ako dete kaže da njegov drug koristi marihuanu u nekom obliku, korisno je najpre čuti šta dete misli o tome i na osnovu toga nastaviti razgovor. Shutterstock
„Dakle, ako tinejdžer kaže: ‘Mislim da je to stvarno čudno i brinem se za decu koja to rade’, vi ćete voditi jedan tip razgovora.
Ali ako kaže da ga zanimaju gumene bombone s marihuanom – to je potpuno druga priča“, objašnjava dr Damour.
Takođe, ističe da je prilikom postavljanja pravila važno da se ona ne temelje na ličnom moralu ili stavu, kao što je: „U ovoj kući se ne koriste droge“ ili „Mislim da je pogrešno ići na dejt sa 14 godina.“
Većini tinejdžera takvi argumenti zvuče proizvoljno.
Umesto toga, savetuje da se fokusiramo na dve ključne stvari:
bezbednost i pristojno ponašanje prema drugima.
Na primer, ako dete razmišlja o konzumiranju gumenih bombona s marihuanom, važno je da mu jasno stavite do znanja da to nije bezbedno:
„Možete reći: ‘Imaš samo jedan mozak za ceo život. Sva nauka koju imamo pokazuje da nije pametno mešati travu i mozak adolescenta. Volim te, brinem o tebi i želim da donosiš odluke koje će te zaštititi’“, savetuje Damour.
Ovako postavljeni razgovori zaista su dragoceni, jer – odgajanje tinejdžera nimalo nije lako.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
