Pravoslavni vernici 28. avgusta slave praznik Velika Gospojina, dan posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Ovaj praznik se obeležava kao spomen na događaj kada se Bogorodica nakon smrti vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Dve nedelje pred praznik velika Gospoija praktikuje se Gospojinski post, smatra se za jedan od najstrožijih. Zatim se na Veliku Gospojinu vernici pričešćuju. Veruje se da je Bogorodica zaštitnica svih živih bića, a posebno žena i majki. Zbog toga žene posebno slave ovaj dan i praznik provode u radosti, molitvi, miru i ljubavi.
Širom Srbije, još od naših predaka, na ovaj dan se organizuju slavlja, vašari, ali i neke porodice ovaj dan proslavljaju kao krsnu slavu. Za praznik se vezuju razni običaji, a jedan od vodećih jeste da se danas ne radi ništa rukama, niti započinje posao, ne rade se teški fizički poslovi. Postoji stari običaj da do tog dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi sa novim, jesenjim radovima.
Veruje se da Bogorodica razume dušu svake žene posebno, razume njenu misao, bol, patnju, želju. Zbog toga žene se posebno njoj mole za zaštitu, sreću, zdravlje i unutrašnji mir.
Od praznika Velike Gospojine, do Male Gospojine (Rođenje Presvete Bogorodice), obeležava se period Međudnevnice, kada se beru lekovite biljke, koje se suše i čuvaju za pripremu prirodnih lekova i čajeva tokom cele godine.
Uspenje Presvete Bogorodice
„U svom domu na Sionu, živela je u neprestanoj molitvi, iščekujući dan kada će otići svom sinu. Često je obilazila mesta koja su podsećala na velike događaje i njegova veličanstvena dela. Molitvama, savetima i strpljenjem pomagla je apostolima u širenju Božje reči. Najviše vremena provodila je na Maslinovoj Gori, moleći Boga da je što pre pozove k sebi.“
„I tako jednom, dok se molila, javi joj se arhangel Gavrilo i nagovesti da će kroz tri dana da se upokoji, čemu se veoma obradovala. Poželela je da pre odlaska još jednom vidi sve apostole, i ta joj je želja ispunjena. Nošeni krilima anđela i na oblacima, apostoli su se okupili da poslednji put odaju počast ovoj Majci nad majkama.“
„Oprostivši se od njih, predala je svoj duh Bogu. Sam Spasitelj sišao je sa Nebesa i uzeo njenu dušu, a tri dana kasnije je i telo bilo uzneto. Kovčeg s moštima, uz pratnju mnoštva hrišćana, prenet je u Getsimanski vrt, u grobnicu njenih roditelja, Svetih Joakima i Ane.“
Grob u steni na padinama Maslinove gore
„Dok su ga nosili kroz grad, iz kovčega se neprestano širio blag i prijatan miris. Jedan od jevrejskih sveštenika, Jefonije, usudio se da rukama dohvati odar, ali mu je u tom trenutku anđeo Gospodnji ognjenim mačem odsjekao obe ruke. Tada je poverovao u Hrista, pokajao se, i ruke su mu se povratile.“
Bogorodičin grob nalazi se u steni crkve u Getsimaniji, posvećenoj njenom Uspenju, u podnožju zapadne padine brdovitog venca poznatog kao Maslinova gora u Jerusalimu. Danas predstavlja jedno od najvećih hrišćanskih svetilišta.
Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina
Velika Gospojina, u zapadnim crkvama poznata kao Velika Gospa, slavi se 15. avgusta. Kao sveti dan ustanovljena je 528. godine po želji cara Mavrikija, koji je tog datuma pobedio Persijance. Najstarije svedočanstvo o ovom prazniku nalazi se u besedi jerusalimskog patrijarha Modesta iz 7. veka.
Običaji i verovanja
Vreme između Velike i Male Gospojine (Rođenje Presvete Bogorodice, 21. septembra) naziva se međudnevnica. Veruje se da je taj period najbolji za sakupljanje plodova i lekovitog bilja, jer tada imaju posebna svojstva. Bere se borovnica i lekovito bilje, koje donosi zdravlje i blagostanje svima u domu.
Svi običaji vezani za Veliku Gospojinu tiču se vode i bosiljka, koji se smatra božjom biljkom. Po narodnom verovanju, u jelo treba dodati malo bosiljka i poslužiti ga ukućanima, kako bi ih Majka Božija čuvala od zla.
Presveta Bogorodica je zaštitnica žena, majki i bolesnih. Nekada su na Veliku Gospojinu mnogi bolesnici odlazili na izvore lekovite vode da se umiju, u nadi za čudesno ozdravljenje. Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i da dugo ostaju sveža.
Praznik omiljen među Srbima
Hrišćanska crkva slavi Bogorodicu kroz više praznika koji obeležavaju događaje iz njenog života i sve što je vezano za njeno ime – pokrov, polaganje pojasa, čudotvorne ikone, dani izbavljenja gradova.
Bogorodični veliki praznici su:
Rođenje/Mala Gospojina – 21. septembar
Vavedenje – 4. decembar
Blagovesti – 7. april
Sretenje – 15. februar
Uspenje/Velika Gospojina – 28. avgust
Na Veliku Gospojinu žene poštuju mnoge običaje vezane za kuću i domaćinstvo. Pošto je crveno slovo, na taj dan se ne uzima igla u ruke, ne pere se veš, ne sređuje se dom, ne šije i ne veže ništa.
Omiljenost praznika u Srbiji potvrđuje i činjenica da je crkva manastira Studenica posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Jedan od najlepših prikaza ovog svetog trenutka nalazi se u freskama Sopoćana.
Velika Gospojina se proslavlja s izuzetnim poštovanjem, a deo slavlja su i vašari širom Srbije i regiona. Takođe, 28. avgusta završava se veliki Gospojinski post.
