Pravoslavni vernici 30. jula (po novom kalendaru) obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marije, u narodu poznate kao Ognjena Marija – svetiteljke koju narod poštuje s dubokim uvažavanjem, ali i strahom.
Ko je bila Ognjena Marija ?
Ognjena Marija rođena je u 3. veku u Antiohiji i poticala je iz paganske porodice, ali je još kao devojčica prihvatila hrišćanstvo. Zbog svoje vere, pretrpela je stračna mučenja od strane rimskih vlasti. Bila je bičevana, bačena u oganj i vodu, ali je ostala nepokolebljiva u veri, zbog čega je kasnije i nazvana velikomučenicom. Pogubljena je mačem, a crkva je slavi kao zaštitnicu žena, bolesnih i siromašnih.
Zašto je narod zove Ognjena Marija?
U narodu se ovaj praznik ne vezuje samo za njen život i mučeništvo, već je utkana u kolektivno pamćenje kao žensko božanstvo ognja, oganj koji može da leči – ali i da kazni. Zato se veruje da Ognjena Marija "ne prašta", naročito onima koji na njen dan rade fizičke poslove.
Zabrane i običaji
Na dan Ognjene Marije strogo je zabranjeno kupanje, pranje, kuvanje, peglanje i svaki težak posao. Veruje se da će oni koji prekrše zabrane biti "kažnjeni ognjem" – što simbolizuje bolest, nesreću ili čak požar u domaćinstvu. Zbog toga mnogi ljudi tog dana ne pale ni ringlu, a domaćice sve pripreme za praznik obavljaju dan ranije.
Oni koji poštuju običaje veruju da će njihova kuća biti zaštićena od groma, vatre i drugih nepogoda, jer se Ognjena Marija smatra čuvaricom doma i ognjišta.
Ženski praznik i molitva za zdravlje
Posebno mesto u tradiciji ima među ženama, koje se Ognjenoj Mariji mole za zdravlje dece, zaštitu u trudnoći i olakšanje u porođaju. Nije redak običaj da se tada daje milostinja, pale sveće za bolesne i moli za izmirenje u porodici.
