Protojerej Andrej Tkačov ističe tri najčešće zablude koje kvare brak i dovode porodice na ivicu raspada:
Život „ispod istog krova“ sa roditeljima
Mnoge bračne krize počinju još pre samog venčanja — kad mladenci odluče da se usele kod jednog od roditelja. Pomoć i podrška bake i deke su dragocene, ali stalno zajedničko stanovanje može da zauzme mesto koje pripada samo vama kao paru. Često se desi da roditelji, posebno majke, „znaju najbolje“ i neprestano se mešaju u porodične odluke, pa u kuhinji, dnevnoj sobi ili čak spavaćoj sobi nastaju sitni ali dugotrajni sukobi. Zato — ako vam okolnosti dozvoljavaju — što pre organizujte sopstveni životni prostor i zatražite pomoć samo kad vam je baš neophodna.
Ignorisanje bračne intime
Intimnost je kamen temeljac svakog stabilnog braka, a njeno zapostavljanje dovodi do emocionalnog udaljavanja. Kada jedan od supružnika, iz hira ili nepažnje, kontinuirano odbija fizički kontakt, to zrači porukom odbačenosti i može prouzrokovati da partner potraži utehu van kuće. Naravno, zdravstveni i psihički razlozi ponekad nameću pauzu, ali kad su oba partnera dobro, intimni odnos ne bi smeo da postane „tabu tema“ — već način za jačanje međusobne veze i poverenja.
Preterana popustljivost u vaspitanju dece
Moderni roditelji često upadaju u krajnost: ili krute discipline bez poštovanja detetovih potreba, ili pretvaraju decu u „male bogove“, ne postavljajući nikakve granice. Ključ je umeren pristup — ljubav i razumevanje, ali i jasna pravila i posledice. Dok se povremena kazna može simbolično iskazati i podsećanjem na posledice lošeg ponašanja, stalno „mirovanje discipline“ proizvodi neodgovornu generaciju koja ne ume da prihvati ni malo frustracije. Ravnoteža između topline i čvrstine vaspitanja daje deci sigurnost i uči ih poštovanju.
Kako spasiti porodicu?
– Postavite granice – odvojite svoj dom od roditeljskog doma, ali ne i odnose s njima.
– Negujte strast – redovno razgovarajte o svojim željama i potrebama, i ne podrazumevajte da se partner „sama snađe“.
– Budite dosledni u vaspitanju – ljubav je važna, ali bez umerenih granica deca ne osećaju pravu bezbednost.
Srećan i dugotrajan brak ne nastaje slučajno, već silom razumevanja, otvorene komunikacije i uzajamne podrške — kako između supružnika, tako i u odnosu na roditeljsku i porodičnu sredinu.
