Deca vole slatkiše, a svi volimo da dobijemo ono što nam prija kad smo loše raspoloženi. Međutim, ako to prečesto radimo, to može dovesti do neželjenih posledica kod mališana.
Deca vole hranu – onu koja im je fina. Oni vole slatkiše, vole kekse, vole smokije, čipseve i razne druge grickalice. I sve je to u redu dati detetu u određenim količinama, dozirano, promišljeno. Međutim, ko od nas roditelja nikada nije pribegao metodi podmićivanja? Znate ono, dete ne želi da sedne u autosedište i da se smiri, pa mu kažete da može pojesti onaj mafin koji ga čeka čim dođe kući. Ili onaj ispad besa u tržnom centru? Prvi keks koji nađete, naći će se u maloj ručici.
I sve je to sasvim u redu, svi se snalazimo kako znamo i umemo u trenutku kada jednostavno nemamo živaca ni vremena baviti se ispadima, bacakanjem, plačem i slično. Svaki iole razuman roditelj shvatiće o čemu se radi. No, nova studija kaže da to ne bi trebalo raditi, jer takva „taktika prisilne ishrane" može imati neželjene efekte, te rezultirati emocionalnim prejedanjem.
Ranije sprovedeno istraživanje pokazalo je da emocionalno odbijanje hrane — odbijanje hrane kada je dete uzrujano — u predškolskim godinama ustupa mesto emocionalnom prejedanju, a upravo je to navelo istraživače sa Univerziteta Severne Floride da istraže faktore koji bi mogli uticati na takvu promenu.
Shutterstock
Emocionalno prejedanje ili jedenje kao odgovor na emocije može imati dugoročne negativne efekte, kao što su nezdravi obrasci ishrane, problemi sa težinom i razvoj poremećaja u ishrani.
Studija, objavljena u časopisu Appetite, pokušala je da dođe do odgovora da li roditeljsko prisiljavanje na jelo, odnosno korišćenje hrane za kontrolu emocija deteta, odgovara za emocionalno prejedanje koje se može javiti.
U ovu svrhu istraživači su angažovali 221 majku četvorogodišnje i petogodišnje dece, a uključene su samo majke koje su bile izričito spremne da budu dosledne. Svi učesnici su najpre ispunili anketu, gde su opisali prakse hranjenja, te ponašanje deteta što se tiče hrane.
Mame su morale u četiri različita uslova nuditi hranu detetu: za regulisanje detetovih emocija, kao nagradu, nuđenje hrane u emocionalno nabijenim situacijama i korišćenje hrane za podsticanje ili obeshrabrivanje određenih ponašanja.
Shutterstock
Majke su trebalo da procene i izveštavaju o sposobnosti svoje dece da regulišu svoje emocije, a između ostalog, u upitniku je bilo pitanje na koje su mame odgovarale da li su deca više ili manje jela kao odgovor na različite scenarije.
Studija je, neočekivano, pokazala da je svaka prisilna praksa ishrane – odnosno podmićivanje hranom kako bi se situacija smirila – značila lošiju emocionalnu regulaciju kod dece, a to je zatim bilo povezano sa povećanom sklonošću emocionalnom prejedanju.
Dok je istraživanjem dokazano da je prisilna ishrana povezana sa sposobnošću regulacije emocija, druga krajnost nije povezana, ako verujemo istraživanju. Dakle, odbijanje hrane nije nešto što dete može naučiti od roditelja stalnim praksama, već je to jednostavno prirodna reakcija na stres.
Shutterstock
Iako studija ima ograničenja, budući da se temelji na podacima o samoproceni i kratkoročnim podacima, kao i činjenicu da je procena uključivala samo majke, smatra se da rezultati ukazuju na važnu vezu između majčinog ponašanja i dečijih prehrambenih sklonosti.
Dakle, sledeći put kada krenu suze bez opravdanog razloga, možda da se ipak suzdržite od podmićivanja čokoladicom?
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
