Samo nedelja dana ,,odmora" od društvenih mreža smanjuje depresiju i anksioznost, pokazalo je novo istraživanje.
Ljudi koji su proveli sedam dana bez platformi poput TikTok-a, Instagrama, Twitter-a i Facebook-a prijavili su da se osećaju bolje, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Batsu.
Naučnici su podelili uzorak od 154 osobe, uzrasta od 18 do 72 godine, u dve grupe – jednoj je bio omogućen pristup društvenim mrežama, dok drugoj nije.
Ispitanici su pre istraživanja u proseku koristili društvene mreže osam sati nedeljno.
Koristeći tri priznate testa, naučnici su procenili nivo njihove anksioznosti i depresije, kao i njihovog raspoloženja.
Od njih je zatraženo da rangiraju svoje slaganje sa izjavama kao što je ,,Osećam se optimistično u pogledu budućnosti".
Kako bi izmerili depresiju, učesnicima istraživanja postavljana su pitanja, uključujući ,,Koliko često ste tokom poslednje dve nedelje bili uznemireni zbog malog interesa ili zadovoljstva u obavljanju stvari?"
Anksioznost je praćena pomoću skale opšteg anksioznog poremećaja, koja utvrđuje koliko često osobu muči osećaj nervoze, da je ,,na ivici" ili ne može prestati da se brine.
Kod onih koji su uzeli jednogednu pauzu od društvenih mreža, videlo se da je njihovo dobro raspoloženje poraslo sa prosečnih 46 na 55,93 na ,,Warwick-Edinburgh" skali mentalnog blagostanja.
Nivoi depresije u ovoj grupi pali su sa 7,46 na 4,84 na Upitniku zdravlja pacijenata-8, dok je anksioznost pala sa 6,92 na 5,94 na skali.
Glavni autor istraživanja, dr. Džef Lambert, rekao je da ovi rezultati ukazuju na umereno poboljšanje depresije i dobrobiti, te skromno poboljšanje stanja anksioznosti.
,,Mnogi naši ispitanici izveštavali su o pozitivnim efektima isključenja sa društvenih mreža kroz bolje raspoloženje i manje anksioznosti", rekao je dr. Lambert.
,,To sugeriše da čak i mala pauza može imati uticaja."
,,Naravno, društvene mreže su deo života i za mnoge ljude su nezamenjivi deo onoga što jesu i kako komuniciraju sa drugima", dodao je.
,,Ali ako svaki tjedan provodite sate 'skrolujući' i osećate da to negativno utiče na vas, možda bi bilo važno smanjiti vreme na mrežama kako biste videli da li će to pomoći."
,,Skrolovanje" kroz sadržaj je najčešća aktivnost koju korisnici društvenih mreža obavljaju.
Rezultati istraživanja podržavaju prethodna istraživanja u SAD-u i Velikoj Britaniji koja povezuju redovnu upotrebu društvenih medija sa većom stopom depresije i anksioznosti.
Međutim, nije utvrđeno da korišćenje društvenih medija dovodi do problema sa mentalnim zdravljem, navodi se u izveštaju, ili već postojeći osećaj inferiornosti tera ljude da na internetu traže potvrdu svoje vrednosti.
Naučnici se nadaju da će u budućnosti proučiti uticaj ,,odmora" od društvenih medija na određene segmente stanovništva, poput mladih ljudi i onih sa telesnim i mentalnim zdravstvenim problemima.
Takođe se nadaju da će pratiti ljude duže od nedelju dana kako bi videli imaju li koristi od odmora sa društvenih mreža dugoročni efekat.
‘Odmor’ od društvenih mreža mogao bi postati deo paketa kliničkih preporuka za pomoć ljudima u upravljanju sopstvenim mentalnim zdravljem, rekli su.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Cyberpsychology, Behavior and Social Networking.
Bonus video: