Karantini tokom pandemije kovida, kao što su zatvaranje škola, otkazane sportske aktivnosti i naredbe o ostanku kod kuće, doveli su do prevremenog starenja tinejdžerskih mozgova, i to za čak četiri godine, otkrili su naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu.
Nova studija, objavljena u ponedeljak u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, dodatni je dokaz da poremećaji u svakodnevnoj rutini mogu doprineti razvoju problema u ponašanju, porastu poremećaja u ishrani i razvoju anksioznosti i depresije među adolescentkinjama. i dečaci, prenosi NBC.
Naučnici sa univerzitetskog Instituta za istraživanje i nauku o mozgu (I-LABS) započeli su studiju koristeći magnetnu rezonancu još 2018. kako bi utvrdili kako se struktura mozga 160 tinejdžera iz oblasti Sijetla razvijala tokom vremena. Učesnici studije, skoro jednak broj dečaka i devojčica, imali su između 9 i 19 godina na početku studije.
Shutterstock
Vođa istraživanja, kodirektor I-LABS-a, Patricia Kuhl rekla je da ne mogu da prate skeniranje mozga do 2021. godine, nakon što je covid-karantin počeo 2020. godine, zbog čega su pomerili fokus studije da saznaju kako je izolacija uticala na strukturu mozga adolescenata.
Merenjem debljine moždane kore – spoljašnjeg sloja moždanog tkiva koji kontroliše njegove funkcije višeg nivoa, kao što su rasuđivanje i donošenje odluka – otkrili su da mozak tinejdžera prerano stari – za 1,4 godine, dok je skeniranje mozga devojčica pokazalo je ubrzano starenje za čak 4,2 godine, pokazala je studija.
Moždana kora se prirodno stanji kako starimo. A hronični stres može izazvati slične promene u mozgu. Ali u trogodišnjem periodu između prvog skeniranja i praćenja, cerebralni korteks se kod tinejdžera istanjio mnogo više nego što su istraživači očekivali.
„Kako starimo, stanjivanje korteksa je povezano sa manje vremena za brzu obradu informacija, manje fleksibilnim razmišljanjem i svim ostalim problemima koje povezujemo sa starenjem“, rekao je Kuhl. „Generalno, primetili smo ovo ubrzano starenje kod svih tinejdžera koji su učestvovali u istraživanju.
Starenje mozga je izraženije kod tinejdžerki
Starenje mozga bilo je izraženije kod tinejdžerki. Skeniranjem je utvrđeno da je stanjivanje bilo široko rasprostranjeno u mozgu devojčica i da se javlja u 30 regiona u obe hemisfere iu svim režnjevima. U muškom mozgu, stanjivanje je bilo ograničeno na samo dva regiona, oba u okcipitalnom režnju, koji utiču na percepciju udaljenosti i dubine, prepoznavanje lica i pamćenje.
Veći uticaj na devojčice mogao bi biti zbog razlika u važnosti društvene interakcije za devojčice u poređenju sa dečacima, kaže Kuhl. Dečaci se okupljaju radi sporta i fizičke aktivnosti, a adolescentkinje imaju tendenciju da se oslanjaju na lične odnose za emocionalnu podršku i razvoj sopstvenog identiteta.
Shutterstock
„Kada su devojke i žene pod stresom, postoji prirodan odgovor da se okupe i razgovaraju o tome, kada se oksitocin i drugi neurotransmiteri za dobro osećanje oslobađaju, rekla je dr Elen Rome, šefica adolescentne medicine u Klivlendskoj bolnici. Klinička dečija bolnica, koja nije učestvovao u istraživanju.
Šta znači prerano starenje mozga u svakodnevnom životu mladih ljudi koji su bili primorani da se nose sa ograničenjima pandemije, često sami u svojim sobama, pohađajući časove preko Zoom-a ili bez društvenih veza?
Postoje li dugoročni rizici za 'pandemijske mozgove'?
Istraživanje ne ukazuje da su karantine izazvale promene u mozgu. Naime, poremećaji mentalnog zdravlja među decom su bili u porastu i pre pandemije covida. Ali studija sugeriše da stanjivanje korteksa može biti povezano sa povećanom anksioznošću, depresijom i drugim poremećajima ponašanja, rekao je Kuhl.
Druga studija skeniranja mozga sprovedena 2022. godine na Univerzitetu Stanford pokazala je slične promene u debljini kortikalne mozga kod tinejdžera tokom restrikcija kovida. Istraživači sa Stanforda uporedili su stres i poremećaje izazvane pandemijom sa traumama iz detinjstva, kao što su nasilje, zanemarivanje i porodična disfunkcija.
Shutterstock
Kul ističe da je pandemija bila traumatično vreme za sve, a posebno za mlade koji doživljavaju intenzivne promene u svom emocionalnom i bihevioralnom razvoju u tom periodu svog života. Izolacija je imala još štetniji efekat na njihovo emocionalno zdravlje.
„Pandemija je bila dramatična i neočekivana, na neki način dramatična i katastrofalna ne samo za fizičko, već i za mentalno zdravlje“, smatra Kul.
CDC izveštaji: Suicidalne misli i ogroman nivo beznađa među tinejdžerima
Od 2021. godine, nekoliko izveštaja Centara za kontrolu i prevenciju bolesti o mentalnom zdravlju mladih otkrilo je neviđene nivoe beznađa i samoubilačkih misli među tinejdžerkama i dečacima.
Početkom avgusta, istraživanje CDC-a pokazalo je blago poboljšanje mentalnog zdravlja među tinejdžerima, iako čak 53 odsto srednjoškolki kaže da i dalje oseća stalnu tugu.
Shutterstock
Postoje periodi u razvoju mozga kada su određene vrste učenja najefikasnije, kaže dr. Džonatan Pozner, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk, navodeći kao primer strani jezik koji je mnogo lakše naučiti kao dete nego kao odrasla osoba.
,,Tinejdžerske godine su izuzetno važne za društveni razvoj", rekao je Posner, koji nije bio uključen u novu studiju. "Ako nema te društvene interakcije, jednostavno nema prilike za takvu vrstu društvenog učenja."
Korteks ne može ponovo da raste i nastavlja da se smanjuje tokom života. Još nije sasvim jasno da li prerano ostareli „pandemijski mozgovi“ mladih ljudi takođe mogu biti izloženi većem riziku od razvoja poremećaja kao što su ADHD i depresija, a možda čak i bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove, rekao je Kuhl.
Deca su otporna i može im se pomoći da se vrate u normalu
Socijalne veštine mnoge dece zaostaju nakon pandemije covida. Tokom ovog perioda izgubili su sposobnost navigacije u društvenom svetu sa svojim vršnjacima.
Ali stručnjaci kažu da gubitak mišića socijalne interakcije ne mora biti trajan ako su se i društvene interakcije i odnosi mladih oporavili nakon pandemije.
Shutterstock
,,Srećom, deca su zaista otporna i možemo im pomoći da se vrate u normalu. Ali u isto vreme ne želimo da se zavaravamo, misleći da je sve ovo beznačajno. Naprotiv, značajno je uticalo na njihov rast i razvoj“, smatra Posner.
Kontakt telefoni za besplatnu psihološku podršku:
***Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja Republike Srbije – telefon 0800/309309, svakog dana od 0-24h (Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“), svi pozivi su anonimni i besplatni
***Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva – telefon: 011/7777000, svakog dana od 0-24h, svi pozivi su anonimnii besplatni, kao i prethodno navedeni broj 0800/309309, opcija 1
**Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Milana Kašanina 3 (Palmotićeva 37); telefon: 011/3307 500, radno vreme od 8-14h za prve preglede
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
