U svojim najgorim noćnim morama, nije ni slutila da će je videti tek osam godina kasnije. Devojčicu je kidnapovao psihopatski kriminalac Volfgang Priklopil, koji ju je zatvorio u podrumsku tamnicu. Tokom svog zatočeništva, bila je mučena, ponižavana, silovana i izgladnjivana.
Mnogi sumnjaju da li je slučaj do kraja rasvetljen. Među tim ljudima su bivši sudija Vrhovnog suda i policajac koji su poginuli u misterioznim okolnostima, pa čak i otac kidnapovanog.
Nataša Kampuš je 17. februara napunila 35 godina. Ona je slobodna žena već 17 godina. Barem u teoriji, jer se nikada neće osloboditi užasa koji joj je naneo Volfgang Priklopil. Od puštanja na slobodu, suočila se sa komentarima mržnje i uhodima koji joj žele smrt i dovode u pitanje njenu priču. Postoje ljudi koji veruju da Nataša nije rekla celu istinu o svojoj vezi sa Volfgangom, i takođe je zatajila informacije o njegovom navodnom saučesniku.
Slučaj Nataše Kampuš
2. marta 1998. godine, slučajni prolaznik, tada dvanaestogodišnja učenica, primetila je dvojicu muškaraca u belom kombiju. Dok je jedan oteo tada 10-godišnju devojčicu, drugi je bio za volanom. Ištar Akčan je sve ispričala policiji, ali joj, kako je kasnije rekla, nisu verovali. Policajci su zaključili da je ona izmislila celu priču.
"Videla sam ih. Drugi čovek je još uvek bio za volanom. Videli su i mene. Znali su da sam svedok. Sve ove godine je nije bilo, a ja sam se plašila da će se vratiti po mene", rekla je Akčan za MailOnlie godinama kasnije.
U početku se verovalo da je Nataša pobegla od kuće. Dan ranije se posvađala sa majkom. Tada su počeli da se proveravaju beli kombiji. Pregledano je hiljadu takvih vozila, uključujući i otmičarski. Volfgang Priklopil je rekao da ga koristi za građevinske radove. Pošto je unutra bio krš, policajci iz bečkog okruga Donauštat su ga pustili.
Priklopil je otetu devojku prvo odveo u šumu, gde joj je rekao da „drugi čovek neće doći“. Ove reči se često pozivaju kao dokaz da je izvršilac imao saučesnike. Kako prenosi The Sun , Nataša je takođe napisala u svojoj biografiji da je „više muškaraca dolazilo i da je Priklopil pretio da će je dati drugima“ .
Kidnaper je zatim odveo devojku u svoju kuću u Strashof an der Nordbahn u Donjoj Austriji. Tamo ju je bacio u podzemnu tamnicu izgrađenu u garaži. Nataša kaže da je tamo provela osam godina svog života i da su je samo povremeno puštao napolje.
Međutim, ne veruju svi Natašinim rečima. Otac Austrijanca Ludviga Koha pripada ovoj grupi. U knjizi koju je 2013. napisala zajedno sa Alanom Holom, može se pročitati da je on osporio reči svoje ćerke.
"Podrum je izgledao kao da u ovoj prostoriji odavno niko nije živeo. Devojka iz podruma je mit. Čekala je da pobegne do svoje 18. godine jer nije htela da ide kući, niti da se vrati porodici", navodi se u knjizi.
Pretio je i manipulisao njome
Nataša je pobegla od počinioca 23. avgusta 2006. Iskoristila je to što je kidnaper bio zauzet telefonskim razgovorom i nije mogao da čuje šta ona radi zbog usisivača kojim je čistila njegov automobil. U nekom trenutku je primetila da je ulazna kapija otvorena i istrčala.
Tokom svog zatočeništva, Nataša je gladovala. Oduzimanje hrane bio je jedan od načina na koji je bila zlostavljana. Kada je pobegla, imala je oko 44 kg manje nego na dan otmice. Austrijanka je takođe tvrdila da joj je Priklopil takođe obrijao glavu i terao je da hoda okolo golu, a zatim je otvarao vrata, rekavši joj da pokuša da pobegne.
Drugom prilikom joj je navodno pretio smrću. Stručnjaci psihijatrije su u brojnim izjavama za medije takođe primetili da je Nataša tokom boravka u zatvoru razvila stokholmski sindrom i da je posle izvesnog vremena počela da voli i da saoseća sa svojim otmičarem.
U njenoj knjizi je ona opisala da je Priklopil bio psihički nestabilan. Nataša ga je prikazala kao čoveka sa dva lica. Mogao je da bude nežan i dobar, a onda se pretvorio u zver. Naredio je da ga zove „gospodarem“ i da klekne pred njim. Kada nije slušala, udarao ju je po celom telu.
U drugim prilikama, obasipao je Natašu poklonima - kupovao je igračke, knjige i igrao se s njom. Kada se uverio da je otetu devojku porobio ne samo fizički, već i psihički, počeo je da joj daje više „slobode“. Pustio ju je da radi u bašti, vodio je na kratke izlete i u prodavnicu. Takođe ju je upoznao sa svojim partnerom iz građevinske kompanije Ernstom Holzapfelom.
Tajanstveni saradnik otmičara
Jedna od hipoteza bila je da je biznismen pomogao Priklopilu u otmici. Holzapfel je tvrdio da je jednom sreo Natašu, a jedan kolega ju je predstavio kao svoju prijateljicu. Rekao je da ne izgleda "nesrećno". Zagonetno je da se nakon što je Nataša pobegla, Priklopil obratio njemu za pomoć. Pomogao mu je da pobegne od policije i bio je poslednja osoba sa kojom je kidnaper razgovarao pre smrti.
Nekoliko trenutaka kasnije, Priklopil se spremao da se baci pred voz. Bivši sudija austrijskog Vrhovnog suda koji je radio na slučaju i kritikovao policijsku istragu o Kampušu nije verovao da je kidnaper sebi oduzeo život. U njemu se navodi da je „Priklopilovo grlo prerezano od uha do uha, ali vratna kičma nije“. Po njegovom mišljenju, povrede se ne poklapaju sa onima koje bi naneo nalet na voz. Takođe je ukazao da je telo kidnapera praktično netaknuto.
Johan Rzeszut je takođe citirao grafološki izveštaj iz novembra 2009. koji pokazuje da Priklopil nije napisao svoje oproštajno pismo. Ekspert je sugerisao da rukopis podseća na one koje je Holcapfel koristio u poslovnoj korespondenciji. Johan je tvrdio da istražni tužilac nije doneo zaključak na osnovu veštačenja.
Misteriozna smrt policajca koji je radio na slučaju Kampuš
Zagonetno je da je Holzapfel nakon hapšenja pitao policiju: "Da li ju je ubio?" U početku je tvrdio da nije znao za otmicu, ali je kasnije promenio svedočenje i naveo da mu je Volfgang sve ispričao kada je seo sa njim u auto.
Još šokantnije je to što je Holzapfelu bilo dozvoljeno da uđe u Priklopilovu kuću nekoliko sati nakon što je umro. Policija ga je uhvatila kako uklanja neke stvari sa imanja, objavio je Spiegel Online 2016. godine. Natašin otac je u svojoj knjizi tvrdio da je kuća kidnapera, između ostalog, ispražnjena. Računar i eksterni hard disk.
Johan je zaključio da je Priklopil imao saučesnike. Istu hipotezu izneo je i jedan od policajaca koji je radio na slučaju. Franc Krol je takođe primetio da iako su dve IP adrese registrovane pod Priklopilovim imenom, u njegovoj kući je pronađen samo stari Commodore. On je u svom izveštaju naveo da na imanju nasilnika nisu obezbeđeni tragovi i da glavni istražitelj dugo nije imao pristup svedočenju Kampuša .
Policajac je preminuo 25. juna 2010. godine pod misterioznim okolnostima. Utvrđeno je da je sebi oduzeo život. Pored tela pronađeno je i oproštajno pismo, ali je nezavisno ekspertsko mišljenje sprovedeno na Institutu za sudsku medicinu u Gracu, koje je naručio pokojnikov brat, isključilo da je Franc Krel autor beleške. Odbijena je i hipoteza o samoubistvu.
Šokantna hipoteza oca Nataše Kampuš
Otac austrijske devojčice pretpostavio je da bi njegova bivša supruga mogla biti umešana u otmicu njegove ćerke. Postojale su glasine da je Brigita Sirni navodno zlostavljala svoju ćerku i da je čak poznavala Priklopila. Ove optužbe izneo je advokat Martin Vabl.
Slučaj je na kraju otišao na sud, koji je zabranio Vabelu da ponovi svoje tvrdnje, a Brigita je oslobođena svake sumnje. Ipak, kuća u kojoj je Nataša odrasla bila je daleko od idealne.
U svojoj autobiografiji pisala je o turbulentnom razvodu svojih roditelja, koji su, po njenom mišljenju, bili nespremni na svoju ulogu, manjku pažnje i kompleksima izazvanim prekomernom težinom.
Sprijateljila se sa prijateljem kidnapera?
Istraga nije dokazala da je Priklopil bio član mreže pedofila, a Holzapfel je oslobođen svake sumnje. Sama Nataša stupila je u kontakt sa njim ubrzo nakon što je puštena. Dok je bila na terapijskoj klinici, izolovana od roditelja, redovno je razgovarala sa njim telefonom . Nekoliko godina kasnije, priznala je da su bili u prijateljskim odnosima.
EPA
Onog dana kada je Nataša konačno pobegla, obratila se prolaznicima za pomoć. Prvo se obratila muškarcu koji je šetao sa dva dečaka, ali on ju je ignorisao. Tako je uletela u jedno od imanja i pokucala na prozor kuće, unutar kojeg je primetila ženu. Ni ona u početku nije htela da joj veruje, već je pozvala policiju.
Nataša je odvedena u policijsku stanicu, gde ju je zbrinula mlada policajka. Ona je, prema protokolu, ispitivala Natašu da li je bila žrtva zlostavljanja i silovanja, a potom i da li je bilo više počinilaca.
„Ne mogu da imenujem nijedno ime“, odgovorila je. Ovo je podstaklo spekulacije da otmičar nije delovao sam.
Silovao ju je kada je imala 14 godina
Nataša Kampuš je rekla da ju je Priklopil prvi put silovao kada je imala 14 godina. Vezao ju je kablom.
"Ležala sam ukočena od straha u nasilnikovom krevetu. Zatvorio je vrata za sobom i stavio ključ na ormar, koji je bio toliko visok da je morao da se popne na prste da bi ga dohvatio. Zatim je legao pored mene. Vezao je moje zglobove za njegov kablom", napisala je u svojoj autobiografiji.
Nataša Kampuš i dalje radi na povratku u normalan život. U intervjuu za „Bild” 2019. godine rekla je da pokušava da obnovi vezu sa majkom, koju je donedavno sretala jednom godišnje, i njenim dvema starijim sestrama. Ona je priznala da je htela da proda kuću svog nasilnika, koju je kupila, kako ne bi postala "tematski park", ali se komšije i gradonačelnik nisu složili da grupa izbeglica postanu novi vlasnici.
Iako su mediji pisali da je Nataša živela u toj kući, to nije tačno. Međutim, Austrijanka je priznala da redovno posećuje ovo mesto.
Takođe je priznala da nije ni u kakvoj vezi, već da sanja o majčinstvu.
"Ali moram biti realna. Sada to ne bi imalo smisla", rekla je. Napomenula je i da se sa 30 godina oseća kao tinejdžerka i da nadoknađuje izgubljeno vreme.
BONUS VIDEO
povezane vesti
