Kamiondžija Jovica: Dvanaest godina sam vozio za porodicu, a onda sam shvatio da sam zapravo finansirao tuđu romansu
Jovica, kamiondžija iz okoline Kruševca, poslednjih 12 godina proveo je krstareći drumovima Balkana. Vozio je danju i noću, po kiši i snegu – sve kako bi svojoj porodici obezbedio bolji život i sredio stan za koji su on i supruga podigli kredit.
Dok su točkovi njegovog kamiona gutali kilometre, on je gutao knedle samoće, verujući da ga kod kuće neko čeka i broji dane do njegovog povratka.
„Često nisam znao ni koji je dan. Samo sam vozio. Znao sam da svaka tura donosi još koji dinar više za kuću, za decu, za nju... Mislio sam da gradimo život zajedno“, priča Jovica.
„Osećao sam da se udaljavamo, ali nisam slutio ovakav kraj“
Problemi su, kaže, počeli pre nekoliko godina. Osećao je kao da mu se žena sve više udaljava.
„Mislio sam da je to normalno – ja stalno na putu, ona sama sa decom. Viđamo se možda tri puta godišnje, kad uspem da dobijem odmor. Ja sam uvek odbrojavao dane do susreta, a ona je moje odsustvo – pametno iskoristila.“
„Ušao sam u kuću tiho, a onda čuo muški smeh…“
Sudbinski trenutak desio se iznenada. Tog jutra Jovici je sve delovalo čudno – kao da se sve spontano poklopilo.
„Imao sam turu za Beč, istovar, i trebalo je da nastavim dalje. Onda me šef zvao i rekao da će kolega preuzeti kamion sa jednim mlađim dečkom kog obučava, a ja da idem kući i javim se za par dana. Bio sam blizu Kruševca, pa sam odlučio da ih iznenadim. Svratio sam u šoping – kupio nešto za klince, parfem za ženu… Ušao sam tiho da je ne probudim... A onda – smeh. Muški smeh. U mojoj kući. U našem krevetu.“
Izdaja u sopstvenom domu
Zanemeo je. Noge su mu klecale, ruke drhtale, a srce – kao da je stalo.
„Kad sam video s kim me vara… odrazilo se na moje zdravlje. Znate onaj osećaj kad vam krv proključa, a telo se hladi? To. Taj čovek... bio mi je bivši kolega, čak sam mu pozajmljivao pare kad nije imao.“
„Zujalo mi je u ušima, pao mi je mrak na oči. Plašio sam se svojih reakcija. A ona? Hladna. Kao da je sve to normalno. Kasnije sam shvatio da je za nju to bio samo trenutak olakšanja. Kao da je čekala da ja kažem – odlazi. Da ispadne da sam ja odlučio da se rastanemo.“
„Godinama sam radio, a novac je trošen na njega“
U danima koji su usledili, Jovica je bio kao u snu. Njegova žena je, bez trunke kajanja, spakovala stvari i otišla – sa ljubavnikom. A novac koji je godinama slao kući – potrošen je na putovanja, salone lepote, večere i poklone za drugog muškarca.
„Zamislite da 12 godina radite, ne viđate decu, živite na autoputu, a onda shvatite da ste zapravo finansirali tuđu ljubavnu romansu“, kaže Jovica s gorčinom u glasu.
„Kuće više nema – u bukvalnom smislu“
Danas pokušava da se oporavi. Ubrzo nakon šoka, dijagnostikovan mu je dijabetes, smršao je 18 kilograma, ide na terapije, uzima lekove i oslanja se na podršku prijatelja.
„Vozim i dalje, jer šta drugo mogu? Ali više ne sanjam o kući… jer kuće, u pravom smislu – više nema.“
povezane vesti
