Ranije se nije moglo zamisliti dvorište bez dragoljuba. Sejao se zbog lakog održavanja i dugog cvetanja, koje počinje u julu, a završava se u oktobru. U ovoj deceniji doživljava renesansu jer je, osim dekorativnog izgleda, postao popularan kao jestivo i lekovito cveće. Dragoljub je još jedan baštenski cvet koji se sadi u proleće. Ne podnosi mraz, pa je možete sejati u zatvorenom prostoru u martu, dok se u bašti seje u maju.
Ova puzava biljka raste do 2 metra. Voli sunce i potrebno ga je zalivati, a proizvodi cveće u nijansama svetlo žute, preko narandžaste, pa sve do crvene.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Odbija biljne vaši, gusenice, puževe, mrave i miševe, pa je korisna u povrtnjaku. Nije potrebno prihranjivanje jer previše plodno zemljište dovodi do lošeg cvetanja. Najbolje je posaditi u bašti pored kupusa i paradajza. Dobro je naglasiti da je jestiv, pa su njeni cvetovi i mladi listovi idealni za salate.
Ali osim što može da posluži kao mamac i tako odvrati štetočine od napada na povrće, može i mirisom da odbije neke insekte, pa se preporučuje posebno uz tikvice i krastavce.
