Ranije se nije moglo zamisliti dvorište bez dragoljuba. Sejao se zbog lakog održavanja i dugog cvetanja, koje počinje u julu, a završava se u oktobru. U ovoj deceniji doživljava renesansu jer je, osim dekorativnog izgleda, postao popularan kao jestivo i lekovito cveće. Dragoljub je još jedan baštenski cvet koji se sadi u proleće. Ne podnosi mraz, pa je možete sejati u zatvorenom prostoru u martu, dok se u bašti seje u maju.
Ova puzava biljka raste do 2 metra. Voli sunce i potrebno ga je zalivati, a proizvodi cveće u nijansama svetlo žute, preko narandžaste, pa sve do crvene.
Odbija biljne vaši, gusenice, puževe, mrave i miševe, pa je korisna u povrtnjaku. Nije potrebno prihranjivanje jer previše plodno zemljište dovodi do lošeg cvetanja. Najbolje je posaditi u bašti pored kupusa i paradajza. Dobro je naglasiti da je jestiv, pa su njeni cvetovi i mladi listovi idealni za salate.
Ali osim što može da posluži kao mamac i tako odvrati štetočine od napada na povrće, može i mirisom da odbije neke insekte, pa se preporučuje posebno uz tikvice i krastavce.