Zabrinutost oko potencijalnog uticaja određenih prerađenih ulja na ljudski organizam sve je prisutnija u javnom diskursu.
Međutim, profesorka Sara Beri, glavna naučnica, koja sarađuje na aplikaciji za zdravu ishranu ZOE i akademska stručnjakinja na King's Collegeu u Londonu, tvrdi da nova studija donosi važne vesti za sve ljubitelje hrane.
Prema pisanju portala Mirror, rezultati istraživanja mogli bi promeniti način na koji gledamo na određene industrijske sastojke.
Da li su prerađena ulja zaista otrovna?
Poslednjih godina prerađena ulja postala su meta brojnih objava na društvenim mrežama. Neretko se mogu čuti tvrdnje da su takvi proizvodi "toksični", "otrovni" te da na kraju ozbiljno narušavaju zdravlje.
Ipak, profesorka Beri ističe kako naučna zajednica uglavnom odbacuje takve senzacionalističke tvrdnje, a novo istraživanje to dodatno potvrđuje.
U svojoj objavi na Instagramu pojasnila je o čemu se tačno radi:
"Ako ste ikada jeli pecivo, margarin ili biljni namaz, verovatno ste konzumirali interesterificirane (IE) masti. Reč je o vrsti 'čvrste masti' dobijene iz biljnih ulja. Prehrambene firme ih koriste jer taj proces čini masti stabilnima, mazivima i funkcionalnima za pekarske proizvode".
Razbijanje mitova o masnim kiselinama
Ove interesterificirane masti mogu biti bogate različitim gradivnim blokovima, prvenstveno palmitinskom kiselinom (koja često dolazi iz palminog ulja) ili stearinskom kiselinom (iz drugih biljnih ulja). Godinama je postojala zabrinutost da bi verzije bogate palmitinskom kiselinom mogle povisiti nivo holesterola ili naštetiti zdravlju srca u poređenju s onima koje sadrže stearinsku kiselinu.
Upravo zato je novo randomizirano kontrolisano ispitivanje, koje su sproveli naučnici iz firme ZOE, King's Collegea u Londonu, Univerziteta u Mastriktu i međunarodni partneri, izazvalo velik interes struke. Cilj je bio utvrditi stvarne učinke ovih masti na ljudsko telo u kontrolisanim uslovima.
U ispitivanju je učestvovalo 47 zdravih odraslih osoba koje su tokom šest nedelja konzumirale mafine i namaze koji su sadržavali ili IE masti bogate palmitinskom kiselinom ili one bogate stearinskom kiselinom.
Shutterstock
Unos je bio postavljen na visokom nivou, ali realnu za svakodnevnu ishranu (deset odsto ukupnog energetskog unosa).
Dr. Beri je objasnila metodologiju:
"Merili smo brojne kardiometaboličke faktore rizika, uključujući masnoće u krvi, markere upale, osetljivost na insulin, masnoću u jetri i vaskularnu funkciju, kako u stanju gladovanja, tako i nakon testnih obroka s visokim udelom masti".
Nema razloga za paniku
Rezultati studije, objavljeni u American Journal of Clinical Nutrition, pokazali su da nema značajne razlike između dveju vrsta masti kada su u pitanju glavni pokazatelji zdravlja srca.
To uključuje nivoe holesterola (poput razmere ukupnog i HDL holesterola), upalne procese i kontrolu šećera u krvi.
"Nismo zabeležili nikakve štetne učinke niti markere upale, insulinsku rezistenciju, povećanje masnoće u jetri ili probleme s vaskularnom funkcijom," istakla je Beri.
Glavna poruka istraživanja je jasna: potrošači se ne trebaju opterećivati time koja se od ove dve vrste interesterificiranih masti nalazi na popisu sastojaka.
Shutterstock
Pri uobičajenim nivoima konzumacije, nijedna ne pokazuje negativne učinke na kardiovaskularno zdravlje.
Ovo istraživanje naglašava da, uprkos trenutnoj demonizaciji svega što je industrijski prerađeno, nije svaka obrada hrane nužno loša za organizam. Interesterificirane masti danas se široko koriste u prehrambenoj industriji kao zamena za trans masti i tvrde životinjske masti, za koje je dokazano da su štetne za srce.
S obzirom na široku rasprostranjenost ovih masti u svakodnevnim namirnicama poput margarina, poslastica i pekarskih proizvoda, rezultati studije pružaju određenu dozu sigurnosti potrošačima, sugerišući da umerena konzumacija ovih proizvoda ne predstavlja rizik koji im se često pripisuje na društvenim mrežama.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
