Kardiolozi izdali važno upozorenje: Ako ovako uzimate aspirin, odmah prestanite, evo ko jedino sme da ga pije

Uzimanje aspirina svaki dan može biti opcija koja spasi život, ali nije za svakoga. Upoznajte se sa činjenicama pre nego što razmislite o svakodnevnom uzimanju aspirina.

Uzimanje aspirina svaki dan može smanjiti rizik od srčanog udara i šloga. Ali terapija svakodnevnim aspirinom nije za svakoga. Da li je to pravo rešenje za vas?

Odgovor zavisi od vašeg uzrasta, opšteg zdravlja, istorije srčanih bolesti i rizika od srčanog udara ili šloga.

Terapija svakodnevnim aspirinom može se koristiti na dva načina:

Primarna prevencija. Ovo znači da nikada niste imali srčani udar ili šlog. Nikada niste imali operaciju obilaženja koronarnih arterija ili angioplastiku sa ugradnjom stenta. Nikada niste imali blokirane arterije na vratu, nogama ili drugim delovima tela. Ali uzimate dnevni aspirin da biste sprečili ovakve srčane događaje. Korist aspirina za ovu upotrebu je bila predmet rasprave.
Sekundarna prevencija. Ovo znači da ste imali srčani udar ili šlog, ili imate poznatu bolest srca ili krvnih sudova. Uzimate dnevni aspirin da biste sprečili srčani udar ili šlog. Korist terapije svakodnevnim aspirinom u ovoj situaciji je dobro ustanovljena.

Da li treba da uzimate dnevni aspirin?

Nemojte početi sa uzimanjem dnevnog aspirina bez prethodnog razgovora sa vašim zdravstvenim radnikom. Za većinu odraslih, obično je bezbedno uzeti povremeni aspirin ili dva za glavobolje, bolove u telu ili groznicu. Ali uzimanje aspirina svaki dan može imati ozbiljne nuspojave, uključujući krvarenje u probavnom traktu. Probavni trakt uključuje usta, grlo, jednjak, želudac, creva, rektum i anus.

Razgovarajte sa vašim zdravstvenim timom o prednostima i manama terapije svakodnevnim aspirinom. Zajedno možete diskutovati o tome da li dnevni aspirin može pomoći u prevenciji srčanog udara ili šloga.

Rizik od srčanog udara i šloga raste kako starite. Ali rizik od krvarenja zbog aspirina raste još više. Dakle:

Kod osoba koje imaju nizak rizik od srčanog udara, koristi od uzimanja dnevnog aspirina ne prevazilaze rizike od krvarenja.

Što je viši rizik od srčanog udara, to je verovatnije da su koristi od terapije svakodnevnim aspirinom veće od rizika od krvarenja.

Zbog rizika od krvarenja, neka uputstva kažu da osobe starije od 60 godina bez poznate bolesti srca ili krvnih sudova ne treba da počnu sa uzimanjem dnevnog aspirina za prevenciju prvog srčanog udara ili šloga. Ali uputstva se razlikuju među organizacijama. Druga preporuka kaže da ne treba uzimati dnevni aspirin nakon 70. godine.

Ako imate između 60 i 69 godina, pitajte svog zdravstvenog radnika kako terapija svakodnevnim aspirinom može uticati na vas.

Terapija sa niskim dozama aspirina može se preporučiti za primarnu prevenciju srčanog udara ili šloga ako:

Imate od 40 do 59 godina i imate visok rizik od prvog srčanog udara ili šloga u narednih 10 godina. Visok rizik znači da je vaš rizik 10% ili veći.

Nikada niste imali srčani udar, ali ste imali operaciju obilaženja koronarne arterije ili ugradnju stenta u srčanu arteriju. Ili imate bolove u grudima zvane angina ili drugo medicinsko stanje gde je dokazano da aspirin sprečava srčane udare ili šlogove.

Manje ste od 60 godina i imate dijabetes i najmanje jedan drugi faktor rizika od bolesti srca. Faktori rizika za srčane bolesti uključuju pušenje i visok krvni pritisak.

Ako ste imali srčani udar ili šlog ili imate poznatu bolest srca, vaš zdravstveni radnik može vam reći da uzimate dnevni aspirin za prevenciju srčanih udara ili šloga. Ne treba da uzimate dnevni aspirin ako imate ozbiljnu alergiju na aspirin ili istoriju krvarenja.

Kako aspirin sprečava srčani udar?

Aspirin razređuje krv i pomaže u prevenciji krvnih ugrušaka. Ponekad se ugrušci formiraju unutar srčane arterije. Ugrušak usporava ili zaustavlja protok krvi do srca, što može izazvati srčani udar. Nakupljanje masti, holesterola i drugih supstanci na zidovima arterija, stanje koje se naziva ateroskleroza, povećava rizik od krvnih ugrušaka u srčanim arterijama.

Pošto aspirin sprečava krvne ugruške, smatra se da terapija svakodnevnim aspirinom može sprečiti srčani udar.

Treba li da izbegavate terapiju svakodnevnim aspirinom ako imate neko drugo zdravstveno stanje?

Uzimajte dnevni aspirin samo ako vam to kaže vaš zdravstveni radnik. Pre nego što započnete terapiju svakodnevnim aspirinom, obavestite svoj zdravstveni tim o svim zdravstvenim stanjima koja imate.

Terapija svakodnevnim aspirinom možda nije dobra opcija ako imate:

Poremećaj krvarenja ili zgrušavanja krvi koji vas čini podložnim lakom krvarenju.

Alergiju na aspirin, koja može uključivati astmu izazvanu aspirinima.

Krvareće želudačne ulkuse ili istoriju gastrointestinalnog krvarenja.

Koja je najbolja doza aspirina?

Vi i vaš zdravstveni radnik možete razgovarati o tome koja doza aspirina je prava za vas. Niske doze aspirina — oko 75 do 100 miligrama (mg), ali najčešće 81 mg — mogu pomoći u prevenciji srčanog udara ili šloga. Dnevna doza za terapiju aspirinom obično je između 75 mg i 325 mg.

Šta se dešava ako prestanete sa svakodnevnim uzimanjem aspirina?

Ako ste na terapiji svakodnevnim aspirinom, nemojte prestati sa uzimanjem aspirina dok ne razgovarate sa svojim zdravstvenim radnikom.

Iznenadno prestajanje terapije svakodnevnim aspirinom može izazvati krvni ugrušak i dovesti do srčanog udara.

Možete li uzimati aspirin ako redovno uzimate ibuprofen ili slične lekove?

Uvek obavestite svoj zdravstveni tim o svim lekovima koje uzimate, uključujući one koji se kupuju bez recepta.

Aspirin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), poput ibuprofena (Motrin IB, Advil, i drugi) i naproksena natrijuma (Aleve), mogu razrediti krv. To otežava zgrušavanje krvi. Redovno korišćenje ibuprofena i naproksena natrijuma može povećati rizik od krvarenja. Uzimanjem aspirina sa nekim NSAID-ima može se dodatno povećati rizik od krvarenja.

Koje su moguće nuspojave terapije svakodnevnim aspirinom?

Nuspojave i komplikacije uzimanja dnevnog aspirina uključuju:

Šlog izazvan pucanjem krvnog suda. Dok dnevni aspirin može pomoći u prevenciji šloga izazvanog ugruškom, može povećati rizik od šloga izazvanog krvarenjem.

Gastrointestinalno krvarenje. Dnevna upotreba aspirina povećava rizik od razvoja želudačnog ulkusa. Ako već imate krvareći ulkus ili gastrointestinalno krvarenje, uzimanje aspirina može izazvati veće krvarenje. Krvarenje može biti opasno po život.

Alergijska reakcija. Ako ste alergični na aspirin, uzimanje bilo koje doze aspirina može izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju.

Ako uzimate aspirin i treba da imate operaciju ili stomatološke zahvate, obavestite svog zdravstvenog radnika. Možda će biti potrebno preduzeti mere kako bi se sprečilo prekomerno krvarenje. Nemojte prestati sa uzimanjem dnevnog aspirina bez konsultacije sa zdravstvenim radnikom koji vam je propisao aspirin.

Autor: Mayo Clinic tim