Dobar san je zlata vredan: Osobe koje imaju ove navike imaju povećan rizik od moždanog i srčanog udara

Varijacije u vremenu kada osoba odlazi na spavanje i kada se budi vrlo su povezane s većim rizikom od negativnih posljedica.

Neredovno vreme odlaska u krevet i buđenje povećava rizik od moždanog udara, srčanog udara i zatajenja srca za 26 posto, čak i za one koji spavaju cijelu noć, sugeriše najopsežnija studija te vrste. Prethodne studije bile su usmerene na povezanost između trajanja sna i zdravstvenih ishoda, a ljudima se savetovalo da spavaju oko sedam do devet sati noću. Taj savet i dalje vredi, ali istraživači se sve više usmeravaju na obrasce spavanja, a posebno na uticaj neredovnog sna – definisanog kao varijacije u vremenu kada osoba odlazi da spava i kada se budi.

Nova studija otkrila je da je neredovno spavanje – odlazak na spavanje i buđenje u različito vreme svaki dan – bilo „snažno povezano“ s većim rizikom od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja. Čak i osam sati sna nije bilo dovoljno da ublaži štetne učinke stalnog menjanja vremena spavanja i buđenja, kažu stručnjaci.

Shutterstock

Istraživanje, objavljeno u Journal of Epidemiology and Community Health, obuhvatilo je 72.269 ljudi u dobi od 40 do 79 godina. „Trebali bismo nastojati probuditi se i zaspati unutar 30 minuta u isto vrijeme svake noći i svakog jutra, uključujući vikende. Unutar sat vremena od istog vremena spavanja i buđenja je dobro, ali manje dobro nego unutar 30 minuta, a još je bolje imati nultu varijaciju. Više od jednog sata razlike svake noći i svakog jutra znači neredovan san. To može imati negativne učinke na zdravlje. Što ste bliže nultoj varijaciji, to bolje“, rekao je za The Guardian vodeći autor studije Žan-Filip Čaput sa Univerziteda u Otavi. „Nitko nije savršen tokom cele godine, a ako nemate redovan obrazac spavanja jedan ili dva dana u tjednu, to vas neće ubiti. Ali ako opetovano imate neredovit san, pet ili šest dana u sedmici, onda to postaje hronično, a to je problem.“

Čaput je rekao da je buđenje u isto vreme svaki dan važnije od odlaska u krevet u isto vreme. „Buđenje u različito vreme svako jutro stvarno remeti vaš unutrašnji sat, a to može imati negativne zdravstvene posledice“, rekao je. „Ako morate vikendom nadoknaditi san koji ste propustili tokom nedelje, onda je bolje otići u krevet ranije nego duže spavati, a i dalje biste se trebali truditi da se probudite u isto vreme, čak i subotom i nedeljom.“

U studiji su učesnici nosili uređaj za praćenje aktivnosti sedam dana kako bi zabeležili svoj san, a stručnjaci su zatim izračunali indeks pravilnosti spavanja (SRI) za svaku osobu. Zabeležena je dnevna varijabilnost u vremenu odlaska na spavanje, vremenu buđenja, trajanju spavanja i buđenju tokom noći, a ljudi su dobili bodove u rasponu od 0 (veoma nepravilan) do 100 (savršeno pravilan obrazac spavanja i buđenja). Učesnici su bili raspoređeni u grupu sa neredovnim spavanjem (SRI rezultat manji od 71,6), grupu sa umerenim neredovnim spavanjem (SRI između 71,6 i 87,3) ili grupu sa redovnim spavanjem (SRI rezultat veći od 87,3). Učesnici su zatim praćeni osam godina.

Shutterstock

Čak i nakon što su uzeti u obzir faktori koji bi mogli uticati na rezultate, neredovni spavači imali su 26 posto veću verovatnoću da dožive moždani udar, zatajenje srca ili srčani udar u poređenju sa onima koji su redovno spavali, pokazala je studija. Umereni neredovni spavači imali su 8 posto veću verovatnoću da će im se dogoditi isto. Istraživači su otkrili da je SRI rezultat kontinuirana mera, pri čemu se rizik od srčanih i moždanih udara povećava što su obrasci spavanja nepravilniji.

Preporučena količina sna za osobe od 18 do 64 godine je sedam do devet sati noću, a sedam do osam sati za one od 65 i više godina. Studija je pokazala da je veći udeo onih koji redovno spavaju (61 posto) ispunio preporučenu kvotu spavanja u poređenju sa onima koji ne spavaju redovno (48 posto). Međutim, to nije imalo uticaja na zdravlje srca neredovitih spavača, koji su imali isti veći rizik od moždanog i srčanog udara čak i ako su dovoljno spavali. Nasuprot tome, kod umerenih neredovitih spavača rizik se smanjio ako su dovoljno spavali.

Ovo je bila posmatračka studija i, kao takva, nije mogla utvrditi uzrok i posledicu, a istraživači su priznali različita ograničenja svojih otkrića. Ipak, zaključili su da nalazi upućuju na to da je neredovan obrazac spavanja snažno povezan sa rizikom od ozbiljnih štetnih kardiovaskularnih događaja kod odraslih, bez obzira na to da li su ispunjene preporučene kvote spavanja ili ne. „Što je još važnije, naši rezultati sugerišu da redovitost spavanja može biti važnija od dovoljnog trajanja sna u moduliranju rizika od velikih štetnih kardiovaskularnih događaja“, dodali su istraživači. 

 

 

Bonus video: