Tokom određenog doba dana, neki ljudi s demencijom mogu postati zbunjeniji i dezorijentisaniji, a reč je o sindromu zalazećeg sunca.
,,Ljudi obično počnu da osećaju simptome kasno popodne, rano uveče, u vreme kada sunce zalazi", rekla je za HuffPost neuropsihologinja Ejpril Krauel, koja se specijalizovala za procenjivanje odraslih s neurološkim poremećajima.
Ponekad se simptomi javljaju prilično kasno uveče, dodao je dr. Viktor Diaz, neurolog na institutu Orlando Health Neuroscience Institute.
Otprilike jedna od pet osoba s demencijom doživi sindrom zalazećeg sunca. Pogađa ljude s različitim oblicima demencije, poput Alzheimerove bolesti i demencije Levijevih telašaca, rekao je Diaz. ,,Epizode mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, a u nekim slučajevima mogu se produžiti u noć."
Shutterstock
Sindrom zalazećeg sunca nije nešto što osoba s demencijom može primetiti kod sebe, dodala je Krowel. Obično su staratelji ti koji primete promenu u ponašanju i mentalnom stanju svojih voljenih. Može se javiti u bilo kojoj fazi demencije, iako ima tendenciju dostići vrhunac u srednjim fazama demencije i smanjuje se kako bolest napreduje, prema kanadskom Alzheimerovom društvu.
Simptom je uznemirujući za osobu koja ga doživljava. “Oni ne znaju gde su, gde žive, ne osećaju se sigurno, što u njima stvara anksioznost koja može dovesti do nemira i razdražljivosti”, objasnila je Krowel. Takođe mogu imati poteškoće sa spavanjem, dodao je Diaz.
No, postoje načini za upravljanje ovim simptomima kako bi se osoba s demencijom osećala opuštenije.
Zašto dolazi do sindroma zalazećeg sunca kod demencije?
Do danas nije identifikovan jasan uzrok sindroma zalazećeg sunca. Neki istraživači veruju da to delimično ima veze s poremećenim cirkadijalnim ritmom. Gotovo svako tkivo u telu prati cirkadijalni ritam, koji je unutrašnji sat tela. Ovaj proces prati ciklus dana i noći, pripremajući telo za budnost danju i pospanost noću.
Kada je cirkadijalni ritam poremećen kod demencije, to potencijalno može uzrokovati povećanu fizičku aktivnost osobe kasnije tokom dana ili može ostati budna duže nakon što sunce zađe. Rad iz 2020. godine navodi da cirkadijalni ritmovi mogu igrati ulogu u uticaju na emocije i raspoloženja. Istraživači još uvek pokušavaju tačno odrediti šta se dešava u mozgu što utiče na cirkadijalni ritam kod demencije.
Osim toga, ako osoba ima poslepodne umor, bol, glad, neadekvatno izlaganje sunčevoj svetlosti tokom dana, anksioznost, depresiju, nuspojave od lekova, gubitak sluha ili oštećenje vida, to može povećati verovatnoću da doživi sindrom zalazećeg sunca.
Koji su znakovi sindroma zalazećeg sunca?
Dezorijentisanost i zbunjenost podržavaju većinu drugih simptoma i ponašanja sindroma zalazećeg sunca. Kako dan završava, ljudi mogu postati nesigurni i zbunjeni oko toga što se događa u njihovoj okolini.
“Na primer, ako njihova porodica priprema večeru, pacijent bi mogao pomisliti: 'Šta ovi ljudi rade?' Oni ne razumeju aktivnost oko pripreme obroka,” rekao je Diaz. Takođe, mogu osećati da su na pogrešnom mestu, što može dovesti do uznemirenosti i nemira. Osoba može postati anksiozna, razdražljiva, uzrujana ili agresivna. Takođe može imati poteškoća sa uspavljivanjem ili se buditi tokom noći, rekao je Diaz. "Osobe koje se brinu o njima mogu primetiti da oboleli lutaju noću, jer noću ne spavaju i dan mešaju s noći."
Simptomi se ,,različito pojavljuju od pacijenta do pacijenta, jer postoji više od jednog oblika demencije", primetio je Diaz. Na primer, vizualne ili slušne halucinacije češće su kod osoba s demencijom Levijevih telašaca.
Shutterstock
Važno je naučiti razlikovati sindrom zalazećeg sunca od delirija, jer simptomi mogu biti slični. Delirij može značiti da osoba prolazi kroz stanje koje je kritično i u nekim slučajevima opasno po život, stoga je sposobnost identifikovanja njegovog temeljnog uzroka ključna. ,,Dezorijentisanost u delirijumu može značiti da je pacijent u kritičnom stanju. To može biti teška infekcija, sepsa, ozbiljan i iznenadan skok krvnog pritiska, vrlo visok šećer u krvi ili manifestacija moždanog udara kod starijih pacijenata,” rekao je Diaz.
Glavna razlika je da se sindrom zalazećeg sunca obično događa u vreme kada sunce zalazi ili u određeno doba dana, dok se delirij javlja iznenada u bilo koje doba dana, objasnio je Diaz. "Uglavnom, nakon što saznate šta uzrokuje delirij, ako se leči ili stavi pod kontrolu, delirijum će se povući," dodao je. Sindrom zalazećeg sunca ima tendenciju ponavljanja, iako postoje načini za ublažavanje simptoma kada se to dogodi.
Ako sumnjate da vaša voljena osoba ima delirij, Krauel je savetovala da posetite lekara primarne zdravstvene zaštite ili potražite hitnu pomoć, u zavisnosti od toga koliko su simptomi u tom trenutku ozbiljni.
Šta može pogoršati sindrom zalazećeg sunca?
Diaz i Krauel podelili su listu uobičajenih faktora koji mogu pogoršati sindrom zalazećeg sunca i savete kako to olakšati.
Prije nego što s voljenom osobom prođete kroz ovaj popis, dobro je prvo proveriti jesu li sve njene osnovne potrebe zadovoljene: Je li možda gladna? Žedna? Je li joj neudobno? Je li umorna? Možda je uznemirena zbog nezadovoljene potrebe, rekla je Krauel.
Nedostatak rutine i promena okoline
"Kada nemate nikakvu rutinu, premestite nameštaj ili predmete oko sebe, menjate njegovatelja obolele osobe ili uvodite bilo kakvu novu promenu, to osobu više dezorijentira," rekao je Diaz.
Shutterstock
Krauel i Diaz savetuju stvaranje stalne dnevne rutine, pridržavanje iste i minimiziranje promena u životnom okruženju osobe. Ponesite sa sobom poznate, utešne predmete, poput porodičnih fotografija, ako osoba ide na neko novo mesto i izvan svoje uobičajene rutine, jer joj to može pomoći da se umiri i oseća opuštenije, dodala je Krowel.
Određene vrste lekova i vreme uzimanja lekova
Narkotici i određeni psihotropni lekovi mogu pogoršati simptome, rekao je Diaz. Općenito, psihotropni lekovi kojih se treba kloniti uključuju antikolinergike i benzodiazepine. Ako je osobi potreban lek za ublažavanje bola, Diaz je preporučio da se drži podalje od narkotika i da se obrati svom lekaru za alternative.
Shutterstock
Diaz je takođe rekao da ponekad vreme i doziranje lekova mogu pogoršati simptome sindroma zalazećeg sunca. Ako primetite da se simptomi pogoršavaju, počnite pratiti lekove koje osoba uzima, kada ih uzima, što radite drugačije i prijavite to lekaru primarne zdravstvene zaštite.
Možda bi bilo vredno pregledati lekove kod lekara kako bi se osiguralo da propisani lekovi ne pogoršavaju simptome sindroma, dodala je Krowel.
Loše upravljanje bolom, stresom ili anksioznošću
Bol, stres i anksioznost mogu pogoršati simptome sindroma zalazećeg sunca, rekla je Krauel. Pratite bilo kakve znakove da obolela osoba ima bolove, da je pod stresom ili anksiozna i zatražite savet lekara i neuropsihologa o tome kako to ispravno rešiti.
Loše osvetljena okolina i oštećenje vida
,,Kako starimo, skloni smo imati probleme poput katarakte (siva mrena) ili smanjene vidne oštrine, stoga je dobro osvetljenje vrlo važno. Ako je prostor slabo osvetljen, pacijenti mogu imati poteškoća s gledanjem predmeta, što može dovesti do zbunjenosti. Ako osoba ima problema s vidom, pobrinite se da se oni reše,” rekao je Diaz.
Shutterstock
Kako napolju postaje sve mračnije, pobrinite se da soba osobe bude dobro osvetljena veštačkim svetlima i lampama kako bi mogla jasno videti okolinu. Od pomoći bi moglo biti i malo noćno svetlo.
Preterano stimulativno okruženje, posebno u kasnim poslepodnevnim satima
,,Okruženje koje je previše bučno može hiperstimulirati pacijenta i preopteretiti ga," rekao je Diaz. ,,A to ga može dovesti do toga da postane više uznemiren, zbunjen, pa čak i uplašen.”
Nakon oko pet popodne, važno je stvoriti okruženje koje je mirno, tiho i ugodno kako osoba ne bi bila preterano stimulisana, dodao je Diaz. Buka može biti sve, od muzike i televizije do razgovora i zveckanja pribora za jelo.
Nedostatak izlaganja sunčevoj svetlosti tokom dana
Sunčeva svetlost pomaže regulisati cirkadijalni ritam i priprema telo za spavanje kada padne mrak. ,,Istraživanja pokazuju da bi manjak izloženosti sunčevoj svetlosti mogao pogoršati simptome sindroma zalazećeg sunca," rekao je Krauel. Koliko god je to moguće, pobrinite se da osoba bude izložena sunčevoj svetlosti tokom dana, bilo da sedi uz prozor ili šeta napolju.
Nedostatak sna i umor
Umor i poteškoće sa spavanjem pogoršavaju ozbiljnost sindroma zalazećeg sunca.
Ako osoba ima poteškoća sa spavanjem noću, ponekad može biti korisno uvesti dodatak melatonina oko 17 sati, prema Diazu. Utvrđeno je da je melatonin, hormon koji pomaže u održavanju cirkadijalnog ritma i uzrokuje noćnu pospanost, niži kod osoba sa Alzheimerovom bolešću. Međutim, važno je da se osoba posavetuje s lekarom pre nego što počne uzimati melatonin.
Shutterstock
Takođe je preporučio ispravljanje svih problema koji mogu poremetiti san, kao što je opstruktivna apneja tokom spavanja, te izbegavanje pretjeranog unosa kofeina ili šećera, jer oni mogu delovati stimulativno.
Nedostatak socijalne interakcije
,,Jedan od načina na koji bi se porodice mogle nositi sa sindromom zalazećeg sunca je da osobu ostave samu u spavaćoj sobi dok ne prođe njena epizoda. To nije preporučljivo, jer što je pacijent izolovaniji, to je više uplašen, anksiozan i dezorijentisan,” rekao je Diaz.
Umesto toga, savetovao je mirno preusmeravanje osobe. ,,Kada osoba postane uznemirena ili dezorijentisana, recite joj gde se nalazi i šta se događa. To umiruje osobu i objašnjava šta se u tom trenutku dešava, što pomaže da se izbegne ciklus u kojem osoba postaje dezorijentisana, anksiozna i uznemirena.”
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
