Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i najstrožim danom posta. Na ovaj dan, pravoslavnim hrišćanima se savetuje uzdržavanje od hrane do skidanja plaštanice, što obično sledi uveče tokom Velikog petka ili u ranim jutarnjim časovima Velike subote. Uzdržavanje od hrane je deo očišćenja duše i tela, a cilj je provesti ovaj dan u molitvi u crkvi.
Postoji verovanje da ko može da izdrži žeđ sve do skidanja plaštanice, neće mu škoditi nijedno piće čitave godine. Tradicionalno, nakon 15 časova, vernici se hrane hlebom i piju čistu vodu. Trpeza bi trebalo da bude sastavljena od hrane pripremljene isključivo na vodi, kao što su bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće, hleb, med, i bareni pirinač.
Na Veliki petak treba izbegavati posne grickalice, kao i konzumiranje ribe, što nije u skladu s pravoslavnim kanonom. Takođe, ne preporučuje se soljenje hrane jer se smatra da time dodatno "sipamo so na Isusove rane".
Osim uzdržavanja od hrane, na Veliki petak se preporučuje izbegavanje obavljanja kućnih poslova poput pranja i čišćenja, kako bi se poštovao taj dan kao dan posta i molitve. Takođe, nije preporučljivo raditi u bašti, jer se veruje da će biljke uvenuti ako se sade na ovaj dan.
Važno je zadržati duhovnost i uzdržati se od bilo kakvih oblika zabave, kao i izbegavati konzumiranje alkohola. Takođe, na Veliki petak se ne preporučuje ispoljavanje bliskosti, čak ni između supružnika, kako bi se odalo poštovanje prema ovom svečanom i strogo postavljenom danu.
