Nekoliko studija je pokazalo da je u periodu kada dete usvaja jezičke veštine, kao i za njegov socijalno-emocionalni razvoj, ključno razgovarati i komunicirati sa njim kod kuće, kažu stručnjaci.
Poznato je da deca kopiraju sve što rade njihovi roditelji, uključujući i 'skrolovanje' po pametnom telefonu, što nesumnjivo nije najzdravija aktivnost u slobodnom vremenu ni za odrasle ni za decu. A za veoma malu decu, vreme provedeno pred ekranom znači da propuštaju niz ključnih trenutaka za razvoj jezičkih veština, upozorili su australijski naučnici.
Shutterstock
Tvrde da je kod dece koja su više vremena provodila pred ekranima primećen sporiji i lošiji razvoj jezičkih veština u odnosu na decu koja su se bavila drugim aktivnostima.
Dok provode vreme ispred tableta ili konzole, deca manje komuniciraju sa odraslima, usvajaju manje reči od roditelja i slušaju manje razgovora, a upravo je razgovor ključni element u izgradnji sopstvenih jezičkih veština i proces koji posledično može biti odloženo, kažu australijski naučnici koji su svoja zapažanja objavili u članku u časopisu JAMA Pediatrics.
Nekoliko studija je pokazalo da je u periodu kada dete usvaja jezičke veštine, kao i za njegov socijalno-emocionalni razvoj, ključno razgovarati i komunicirati sa njim kod kuće, kažu stručnjaci.
Brojne studije su se fokusirale na uticaj vremena koje roditelj provodi ispred ekrana, a ne dete.
U okviru studije, tim stručnjaka na čelu sa naučnicom Meri Bruš sa australijskog univerziteta u Adelejdu proučavao je podatke o 220 porodica, snimljene svakih šest meseci od januara 2018. do decembra 2021, koristeći tehnologiju prepoznavanja govora.
Shutterstock
Snimci su pružili uvid u vreme provedeno pred ekranom i opšte jezičko okruženje kod kuće kod dece uzrasta od 12 do 36 meseci, u proseku od 16 sati dnevno.
Stručnjaci su utvrdili da više vremena provedenog pred ekranom rezultira manje vremena za razgovor roditelja i deteta, što znači da dete u njegovom domaćinstvu tokom dana čuje manje reči od odraslih, manje komunicira i ređe učestvuje u razgovorima.
Najveći i najnegativniji uticaj vremena provedenog pred ekranima u ovom smislu zabeležen je kod dece uzrasta od 36 meseci.
Čak i u porodicama koje su se pridržavale preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o preporučenom vremenu za decu pred ekranima, što za trogodišnjake znači ne više od sat vremena dnevno, deca su propustila čak 400 reči koje bi za to vreme izgovarali odrasli pod drugačijim okolnostima.
Shutterstock
Međutim, prema brojnim procenama, deca u proseku mnogo više vremena provode ispred ekrana.
Tako trogodišnjaci koji su praćeni u okviru studije provode u proseku oko 172 minuta ispred ekrana svakog dana, što znači da u proseku izgube oko 1.000 reči koje bi im odrasla osoba rekla pod različitim okolnosti, kažu australijski istraživači.
Odrastanje u okruženju bogatom jeziku ključno je za rani razvoj jezika, ističu australijski naučnici.
Priznaju da, iako razgovor sa decom treba da bude jednostavna i ne preterano komplikovana aktivnost, ponekad nije lako naći dovoljno vremena za razgovor u užurbanoj svakodnevici. Oni zaključuju da, iako je nerealno savetovati roditelje da svoju decu u potpunosti drže podalje od ekrana, umesto toga treba ih ohrabriti da koriste vreme svoje dece pred ekranom kao priliku za interakciju sa njima, ma koliko kratkotrajnu.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
