Medicinska sestra Broni Ver godinama je radila u palijativnoj nezi i brinula za pacijente na samrti. Trudila se da im poslednje dane učini što prijatnijim, a usput je zapisivala njihova razmišljanja, stvari za kojima najviše žale i koje bi, da mogu, drugačije uradili. Ona je to objavila i na svom blogu „Inspiration and Chai“.
1. Žao mi je što nisam imao hrabrosti da živim kako želim
Ljudi najčešće žale što su više udovoljavali drugima više nego sebi. Kad shvate da im je život pri kraju i kad pogledaju unazad, uvide koliko snova im je ostalo neispunjeno. Većina ljudi ne ostvari ni pola svojih želja i planova tokom života, a pred kraj života shvate da je glavni razlog njihov izbor i ono što jesu ili nisu odlučili da urade.
2. Da bar nisam toliko radio
Ovo i ne treba objašnjavati.
3. Žalim što nisam imao hrabrosti da izrazim svoja osećanja
Mnogi ljudi obuzdavaju svoje emocije kako bi održali mir s drugima. Rezultat toga je da se zadovolje osrednjim životom i nikad ne postanu ono što su zapravo mogli da postanu.
4. Žalim što nisam ostao u kontaktu sa prijateljima
Postoji li neko koga cenite i volite, a s kime niste razgovarali dugo – mesecima ili čak godinama? Odmah pozovite tu osobu. Ljudima na samrti nedostaju njihovi prijatelji.
5. Žao mi je što nisam dozvolio sebi da budem srećniji
Ako se danas niste probudili srećni, šta je tome razlog? Šta možete da uradite da to promenite? „Ovo je veoma često. Mnogi ljudi do samog kraja ne shvataju da je sreća zapravo izbor. Zarobe se u starim navikama i uzorcima ponašanja. Uljuljkaju se u poznata osećanja i ne istražuju dalje. Strah od promene naveo ih je da se pretvaraju pred drugima i pred sobom da su zadovoljni, a zapravo nisu“, kaže Broni.
