Tužan, jeziv, bolan i očajan događaj koji se odrigrao 3.5.2023 u jednoj beogradskoj školi je celu Srbiju podigao na noge. Nakon masakra od strane maloletnog učenika K.K. (13) prosvetari kao da su se malo prodrmali i svoj posao shvatili još ozbiljnije i odgovornije.
Tako je jedna učiteljica otkrila sa kakvim se problemom srela njena kolegenica koja je posle nemilog događaja trebala da uteši decu u svom prvom razredu.
- Snimam ovaj video u ime svih radnika u prosveti koji su morali da se suoče sa svojim učenicima dan posle tragedije koja se desila u sredu. Danas sam se čula sa svojom bivšom koleginicom, prijateljicom, koja je, kao i svi mi, teško prihvatila ovu vest. Ona se našla pred izazovom kako da priča sa svojim đacima koji imaju sedam godina i znaju šta se desilo, koji imaju pitanja, koja imaju osećanja, koja imaju potrebu da pričaju. Kako će ona njima sada da kaže ili da im pomogne i da im pruži podršku - rekla je žena koja je na svom TikTok nalogu upisana kao "Anomina".
- Moja koleginice je pre svega jedan odličan pedagog. Volela bih da podelim sa vama kako je ona to uradila.
- Kupila je svoje đake. Onima koji su znali i koji su pitali pitanja i koji su hteli da pričaju, pitala ih je jedno jednostavno pitanje: Šta vi mislite, koji je moj posao? Kao bilo koji đak, odgovorili su joj da je ona ovde da im predaje matematiku, da ih uči da pišu... Tada im je rekla: Da li znate koliko ja imam dece? Zapravo, ona je jako mlada i ona nema dece, ali im je tada odgovorila jednostavno: Kada me pitaju ja kažem da ih imam 18. Tada su oni shvatili da ona priča o njima. Ali se onda ispravila i rekla: Zapravo, ja nemam 18 dece, ja ih imam više od 100. I tada su deca bila u još većem šoku. Kao kako toliko dece, a ona im je tada objasnila da naši đaci nikada ne prestaju da budu naši đaci, čak i kada odu od nas i kada postanu veliki i kada odu u drugi razred i kada promene učiteljicu, da su oni naša deca i da će oni zauvek biti naša deca. I tu im se vratio osmeh.
- Deca treba da uče, treba da daju svoj maksimum, treba da vole školu. Da bi se sve to desilo oni da znaju da idu na mesto gde su bezbedna, gde su voljena, gde su prihvaćena, mesto gde mogu da dođu kad im je teško, da imaju kome da se obrate i nekoga da zagrle, da imaju kod koga da plaču, kod koga da se smeju, da budu deo jedne zajednice. Tako da ovim odajem počast mojoj koleginici za koju znam da je ovo uradila danas. Takođe ovajem počast svakom pedagogu i svakom radniku u prosveti koji je uradio isto ovo i koji je izašao pred svoje đake danas i saslušao ih i voleo ih. To je sve što njima treba sada u ovom trenutku i srećna sam što nas ima ovoliko koji im pružamo baš to i nastavimo tako.
BONUS VIDEO
Možda vas zanima…
povezane vesti
